Goran Babović je posle Borca otišao u Makedoniju, današnju Severnu Makedoniju.

“Tek kada odeš iz Čačka vidiš neke relacije. U Strumici, Vojo Popović je bio pre mene, kažem, idemo negde na piće, kažu idemo kod direktora. Pitam, što tamo, pa mi tu sedimo. Elem, nije bilo bitno kako igraš košarku, bilo je bitno da si dobro sa tim direktorom i trenerom. Odradio sam tu i vratio se. Posle sam bio i u Kavadarcima, ali ne celu godinu jer nisu imali novca. Bili su korektni, rastali smo se baš u lepim odnosima”, nastavlja priču Babović.

Da li ste razmišljali o karijeri trenera?

“Ne. Počelo je sa školama sporta gde neko misli da ako je dao za članarinu da mu je dete najveći talenat.  Nisam želeo da dođem u situaciju da se sa nekim raspravljam. Bilo je ružno vreme, kakve su relacije”.

A Vaša deca?

“Ćerka je imala želju da igra, ali gledajući, na globalnom nivou, koliko se ceni ženski sport, nisam bio rad. Sećam se ŽKK Gradac, u moje vreme, kakvu ekipu su imali. Da ne nabrajam košarkašice, Čolović, Vulović, Komatina, Ljujić, Naumović, Jovanović…Sin je igrao, nije uspeo zbog mene jer nisam želeo da ćutim. Ono što mislim kažem. Jedan klub nije želeo da parafira ugovor jer je moj sin. Usledila je povreda, operacija, a mogao je da bude solidan klupski igrač”.

Kada ste poslednji put gledali Borac?

“Ne sećam se. Možda kada je Džoli bio trener, ispoštovao sam ga na tri meča…To je to”.

Publika nekad i sada?

“Pljaka je bio stručni savetnik u Borcu. Muta Nikolić mu kaže: “Sta ti pricas, dosao si u Čačak da budes savetnik. Samo slusaj (Popa) onog u ćošku što stoji. Nema sanse da pogresis”. Kada sam došao u Borac, u devet i u 18 sati treninzi, utakmice u 19.00 sati subotom. Ulazim na trening, skoro cela tribina ispunjena. Pitam Saja i pitam šta je ovo? “Koje sine, to je publika koja gleda trening!. Sve sam vam rekao”.

A fudbal? Da li ste gledali i kao bivši fudbaler?

“Mi subotom košarku, nedeljom u 13.00 fudbal. Svaki meč sam gledao. Pamtim igre Sulja, Cuna Gojkovića, Čakara…Kod nas su spavali Vujica, Bane Stojanović, uvek druženja, niko nije pio, pušio…Bili su sjajni igrači. I da, da pomenem Šula, Cviku, Milana Smiljanića, Bobana, Basaru, Tomaša, Mira Radoševića. Pa igrače za vreme saradnje sa FMP – om, koliko je tu bilo reprezentativaca”, zaključio je Babović.

Goran Babović Babo: Prvo svratim u Borac pa potom idem kući, toliko sam bio vezan za klub

Đ. Mečanin