Novinar i producent Branislav Šovljanski preuzima rukovođenje redakcijom N1, u kojoj radi od osnivanja.

“Prihvatio sam, u trenutku koji je posebno delikatan za društvo u celini, i naročito za slobodne medije, da preuzmem vodeću ulogu u redakciji N1, mediju koju sam gradio zajedno sa svojim kolegama od samog početka. Uveren sam da će i naša publika i naši kritičari vrlo brzo videti da je N1 ostaje posvećen profesionalnom novinarstvu, možda čak i više nego ranije, jer se pred nama nalazi ozbiljan i zahtevan period. Uvek smo najbolje radili pod pritiskom”, istakao je Šovljanski.

Branislav Šovljanski preuzima rukovođenje redakcijom N1

Branislav Šovljanski: Voleo bih da mogu češće da idem u vikendicu na Fruškoj gori, pored manastira Remete, tu uvek ima nekog poslića, makar oko šišanja trave, ali mi pričinjava zadovoljstvo i psihički se odmorim

Branislav Šovljanski: Voleo bih da mogu češće da idem u vikendicu na Fruškoj gori, pored manastira Remete, tu uvek ima nekog poslića, makar oko šišanja trave, ali mi pričinjava zadovoljstvo i psihički se odmorim

Diplomirao je novinarstvo u prvoj generaciji studenata žurnalistike na novosadskom Filozofskom fakultetu. Nakon osam godina provedenih na Radio – televiziji Vojvodina gde je radio kao voditelj i urednik centralnog “Dnevnika”, dolazi na televiziju N1 u čijem timu je od osnivanja. Radio je kao urednik Dnevnika N1 i autor emisije “360 stepeni” koja se sada emituje u novom formatu. Napravio je nekoliko dokumentarnih filmova. Za istraživanje grupe autora, koje je objavio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, o izvlačenju novca iz domaćih kompanija na ofšor račune, dobio je nagradu „New York press club“ za 2014. godinu. Kao reporter N1 tima, između ostalog, izveštavao je iz poplavljenog Obrenovca za CNN, sa inauguracije 45. predsednika SAD Donalda Trampa iz Vašingtona, kao i iz Pariza nakon serije terorističkih napada 2015. godine. Bio je na oba, i dalje aktivna, ratišta u Ukrajini i Izraelu, i izveštavao o sukobima, ljudskim sudbinama i izbegličkim kolonama…

Pošto uživamo u njegovim emisijama poželeli smo da napravimo mali razgovor sa Branislavom Šovljanskim.

Evo odgovora…

Da li se sećate i još uvek družite sa drugarima iz detinjstva?

“Naravno da se sećam svih drugara iz škole, a sa nekima sam ostvario i kumovske veze. Iz Novog Sada, gde sam rođen, su mi prijatelji iz detinjstva, sa njima, kumovima, porodično se družim. I sada kad pričam o ovome, setih se, pravimo dvadeset godina od srednjoškolske mature, videćemo se u septembru. Naravno, sa nekima se ne čujem, ne vidim, jer žive u inostranstvu. Sudbine su različite, ljudi su tamo osnovali porodice, teško je sve uskladiti, ali sa mnogima se redovno i čujem i viđam, na našu sreću”.

Da li ste svojevremeno trenirali neki sport i koji?

“Košarku sam igrao petnaest godina. Počeo sam da je treniram u sedmoj godini, već od prvog razreda. Bilo je prilično ozbiljno jer je u mojoj generaciji imalo sjajnih košarkaša. Milenko Tepić je bio dve godine mlađi, ali je već tada odskakao pa je igrao sa nama. Da ne zaboravim Darka Miličića, Miloševića…Svi smo počeli u klubu Sportski Svet ili KK Sport’s World iz Novog Sada kod doktora Krajinova, jednog od prvih doktora košarke. Jednom smo bili treći u Srbiji, bile su to utakmice sa vršnjacima iz Beopetrola, FMP –a…Kasnije, na fakultetu igrali smo basket 3 puta 3, osvajali smo neke turnire, a bilo je tu i igrača koji su sada prvaci sveta u basketu 3X3. I danas rado idem u Arenu i gledam Partizan, generalno, volim i pratim sport. Žao mi je što sam proredio sportske aktivnosti, ali sam odlučan i sada idem u teretanu, makar dva, tri puta sedmično”.

Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i šta najčešće nekog motiviše da bude plemenit?

“Uvek je bilo važno biti human i to nema veze sa današnjim vremenom. Kod nas je uvek bilo plemenitih ljudi, zemlja i vreme u kome živimo iziskuju da decu lečimo SMS porukama. Neke stvari su se promenile, ali to nije dovoljno. Važno je biti plemenit jer uvek ima ljudi kojima je pomoć potrebna, ali i ljudi spremnih da pomognu. Srbi, kao narod, su humani i spremni da pokrenu neku akciju, bilo za lečenje dece, bilo za izgradnju kuće. Srećni smo jer imamo plemenite sportiste koji imaju novac, a žele da priskoče u pomoć, bez pompe, bez znanja javnosti”.  

Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, dobrotvornim koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka, donacijama…?

”Kao i mnogi ljudi, kada vidim da je nekome urgentno, šaljem SMS poruke, sto dinara nije ništa, ali nekome može puno da znači. Tu su SOS Dečja sela, Unicef…”.

Šta Vas najbolje opušta, muzika, knjiga, druženje sa porodicom, prijateljima, šetnja, priroda, neki hobi, rekreacija…?

“Svakako druženje sa porodicom i prijateljima. Posao jeste stresan, ali svi se trudimo da negde pronađemo neki mir. Da nađemo neko vreme za sebe i svoje afinitete, neki film, utakmicu, muziku koju slušam u svakom trenutku…Voleo bih da mogu češće da idem u vikendicu na Fruškoj gori, pored manastira Remete, tu uvek ima nekog poslića, makar oko šišanja trave, ali mi pričinjava zadovoljstvo i psihički se odmorim. Volim zelenilo, reku, odrastao sam pored Dunava, a i sada, u Beogradu, živim pored Dunava. Porodica, prijatelji, Dunav i zelenilo, mislim da je sasvim dovoljno”.

Još u srednjoj školi ste počeli da se bavite novinarstvom?

“Jeste, sa drugarima sam pravio one školske biltene, novine, prvi veb sajt u školi “Svetozar Marković”. Potom je sve krenulo svojim tokom, radio sam na radiju sportsku emisiju, to su lepe uspomene, pa na RTV Vojvodina gde sam prošao kroz sve novinarske forme, žanrove, naročito na televiziji. Jutarnji, magazinski, večernji program do uređivanja i vođenja dnevnika. Kada se formirala televizija N1 dobio sam poziv i ovde sam od prvog dana, puno se može učiti, posebno u kriznim situacijama. Od Pariza, gde smo bili prva ekipa koja je stigla nakon terorističkog napada. Pa kada je počeo napad Rusije na Ukrajinu, bili smo u Rumuniji i uspeli smo da uđemo u Ukrajinu, da izveštavamo o izbegličkoj krizi. Prošle godine, u oktobru, otišli smo u Izrael, kada se desio nesrećni napad Hamasa i odgovor Izraela. Izveštavali smo o svim nesrećnim stvarima koje traju do danas. Ne vidim kraj stradanju dece, žena, civila koji su nevini. Kada ste u ratnim uslovima morate ostati hladne glave, a izveštavanje mora biti objektivno. Inostrane ekipe dolaze sa po deset i više ljudi, nas je dvojica, snimatelj i ja. Radi se puno, po petnaest sati dnevno, najvažnija je objektivnost, ali i da se sačuva život, kolege i svoj”.

Emisija “360 stepeni” doživela je određene promene, ali deluje još kvalitetnije, interesantnije, gledaoce ne ostavlja ravnodušnim?

“Bila je to politička emisija, debatnog tipa, sa dijalogom koji se nije mogao u potpunosti ostvariti. Sada je krenula nova sezona sa gostima koji su najbolji u svom poslu. Možemo mnogo lepog da čujemo, da od njih naučimo, zadovoljstvo mi je da dovedem goste koje želim, da ih pitam ono što želim i što publika želi da čuje”.

Ako smem da se nazovem kolegom i da priznam, mada nije profesionalno, meni su najviše “legale” emisije sa Sekom Sablić i Goranom Markovićem. A vama?

“Bio je selektor Kari Pešić, koji je otvorio novi serijel. Nizali su se akademik Duško Kovačević, Goran Marković, Seka Sablić, Vanja Grbić, Momčilo Bajagić, Sergej Trifunović, Aleksandra Kovač, Nebojša Bradić…Obećavam dobre goste do sredine jula kada idemo na letnju pauzu”, zaključuje Branislav Šovljanski.

Branislava Šovljanskog možete pratiti i na društvenoj mreži Tviter (X) – @banesovljanski.

Đurđe Mečanin