Dečaka Branislava Bana Bokića je Vladica Kovačević (nekadašnji igrač Borca, Prim. aut.) prvi put odveo na fudbal. Bane je trenirao fudbal, nekoliko meseci, kod Kolara i to na crnoj šljaci. Pomoćno igralište nije bilo travnato, ali, ne zbog toga, se okrenuo i posvetio košrci. Ipak, nismo mogli da ne pitamo za teniski angažman.

“Svi smo učestvovali na radovima oko teniskih terena. Međutim, jedan podatak, koji sam pročitao, je baš vredan pažnje. Sportsko društvo SOKO je imalo discipline atletiku, biciklizam, fudbal, odbojku… i tenis, i to 1926. godine. Bila je i fotografija, u Čačanskom glasu, da su dve devojke, kod Sokolane, na betonu, igrale tenis u beloj opremi”, seća se dobrica Bane.

Da li biste pomenuli i nekog Čačanina iz sveta tenisa?

“Miloš Vasović je otišao u SAD i tamo je stigao do trećeg, četvrtog čoveka teniskog saveza USA. Za naše, i američke, prilike za respekt. Tu su i David Pantović, Nikola Mišković, Peđa Milević u Kuvajtu, Kene, Drale, Mikan…”.

I da pređemo na košarku?

“Svi smo počeli u Želu kod Aca Janjića. Trenirali smo u “Ratku”, nas tridesetak, dolazio je i Kićan, na Želovo. Inače mi je, Mijo Rakočević, moj razredni starešina iz Dragiše, kazao da sa fudbala pređem na basket, prvo Žele, pa Borac”, priča nam Bane Bokić, a nastavak priče o danima u Borcu, Mladosti…u drugom delu razgovora.

Đurđe M. / Kablarnet.rs