Tata i stric Damira Čakara bili su fudbaleri pa je bilo logično da Damir nastavi put utabanim stazama. Čakar je nasledio dobar fudbalski materijal jer podvlači da su otac i stric bili odlični igrači.

Već sa pet godina počeo je da trenira fudbal, ali bio je dobar i u drugim sportovima.

“Išli su mi od ruke košarka, rukomet, fudbal…Časovi fiskulture dozvoljavali su da pokažeš sportsko umeće. Bio sam talendovan za sport, ali odlučio je upravo fudbalski gen”, priča nam Damir Čakar.

Dok ste bili igrač sarađivali ste sa više trenera. Koje trenere izdvajate?

“Sa velikim brojem trenera sam sarađivao. Teško ih je pobrojati, ali izdvajam, kada već pričamo o čačanskom periodu, mnogo dobra četiri trenera. Selektirao nas je Milovan Đorić koji je formirao našu zlatnu generaciju. Imao je njuh za igrače. Dalje, došao je Dragutin Spasojević Spaske prekaljeni vuk iz stare jugoslovenske škole. Pa Nenad Starovlah sa kojim sam sarađivao i u Sutjesci, jednostavno fenomenalan. Šlag na torti bio je Čane, Ivan Čančarević. Svi su bili sjajni. Uticali su na moju karijeru”.

Digresija, gde je danas Nenad Starovlah?

“Bio je koordinator u Želju iz Sarajeva, a živi na relaciji Kipar – Sarajevo. U Sarajevu sam završio Profi licencu pa sam imao zadovoljstvo da se sa Starovlahom družim i da evociramo uspomene”.

Borac 1926 obeležava 100 godina od osnivanja. Šta reći o velikom jubileju?

“Čačak je grad sporta i iz Čačka nosim baš lepe uspomene. U Borcu sam proveo godinu i po dana i to je presudilo moju karijeru. Čačak pamtim po anegdotama, po lepim stvarima i sjajnim prijateljstvima, drugarstvima, koja traju do današnjih dana. Jedan sam od retkih ljudi, sportista, koji je proglašen za sportistu godine, a nije rođen u Čačku. To mi je baš draga nagrada i danas imam fotku, u stanu, koju mi je poklonio Branko Mačak sa Radija “M”. Čuvam je jer me seća ne samo na moje dane, provedene kraj Morave, već i na Žoca, Radmila, Kiće…Da ne nabrajam više, nekog ću izostaviti. Borac je imao sjajne generacije, ma mnogo sjajnih generacija, ali naša je uvela Borac u Prvu ligu. To nam niko ne može oduzeti, Borac je prvi put postao prvoligaš i danas smo ponosni na to. Neću nabrajati zlatnu generaciju jer ne želim da nekog zaboravim i ne pomenem. Bili smo tim”.

Za godinu i po dana bili ste dva puta najbolji strelac lige?

“Ljudi su znali da cene i poštuju moje partije, a cela generacija je ostavila snažan pečat”.

Borac je jedan od Vaših pet omiljenih klubova?

“Neću reći među pet, već među tri. Borac, Partizan i Rudar gde sam počeo karijeru. Moje tri velike emocije. Partizan je najveći i proveo sam najviše vremena među crno – belima”.

Da se Vaša generacija ponovo okupi, u punoj snazi, šta bi se dogodilo?

“Bez lažne skromnosti, i da ne nabrajam ko je sve igrao tada, da nekog ne ispustim, mislim da bismo bili šampioni države. Takođe, bilo bi rezultata i u Evropi”.

U Partizan ste prešli jer ste dobro igrali, ali ko je odigrao značajnu ulogu u transferu?

“Mačak iz Čačka i Žiko Maletković koji su prvi kontaktirali ljude iz Partizana. Naravno, kao najveći grobari. Zvezda i Voša su bili zainteresovani, ali odlučila je moja ljubav prema Partizanu. Mačak je kontaktirao Bjekovića i Zečevića, odveli su me, tačnije “kidnapovali”, u Ljig, gde sam proveo dva dana nakon čega sam, u tajnosti, parafirao za Partizan”.

Mačku i Žiku će biti drago kada čuju ove Vaše reči?

“Pa mi smo veliki prijatelji i danas se vidimo, čujemo, a spaja nas i Partizan. U Čačku imam baš veliki broj prijatelja i to će ostati do kraja naših života”.

Vi ste, ne tako davno, seli na klupu FK Partizan kao šef stručnog štaba. Šta se sve izdešavalo?

“Partizan volim, emotivno sam vezan za crno – bele. Došao sam baš pun elana, sa željom da pomognem. Brzo sam dobio šansu, kao šef stručnog štaba, a do sada se nisam oglašavao po tom pitanju. Bila je teška situacija kao što je i dan danas. Nisam zalužio da mi se to desi, da na takav način odem jer Partizan baš volim. Prvo sam navijač pa sve ostalo. Možda me je i emocija koštala da ne napravim što znam i umem. Idemo dalje, to je bila epizoda, posao trenera je takav. Posedujem Profi licencu, želeo bih da radim u ozbiljnom projektu i da se dokažem kao trener. Da svoje znanje prenesem budućim igračima”, priča nam Čakar u prvom delu razgovora za Kablarnet.rs.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

Nastaviće se…

Донирај