U narednom, završnom delu razgovora sa Dobrilom Jojićem u okviru rubrike “I JA SAM IGRAO ZA BORAC”, osvrćemo se na školu košarke Čačak, poznatu kao YU 32, a danas kao KK Mladost. Naš utisak je, možda pogrešan, da ste iskoristili stagnaciju Borca i Žela.

“Ne bih unapred rekao da je reč o stagnaciji tih klubova. Borac je oduvek bio vodeći klub i tako treba da ostane, kako sada, tako i u budućnosti. Moguće je da je Žele oslonjen na sjaj prethodnih uspeha. Definitivno nas nisu shvatili ozbiljno, ali naš stručno trenerski kadar i kvalitetan rad privukli su roditelje da svoju decu upišu u Mladost. Počeli smo sa decom iz prvog i drugog razreda osnovne škole, i svi su bili verni klubu. Voleo bih da naglasim doprinos značajnih imena, barem nekih… Marko Marinović, Uroš Tripković, prešli su u Borac pod koordinacijom Aca Puša, što je potpuno prirodno. Vođstvo generacije iz 1984. godine preuzeo je Miloš Pešić, zatim Nemanja Protić iz generacije 1985, dok je Đorđe Mićić, rođen 1983. godine, napravio briljantnu karijeru nakon prelaska u Žele i Borac. Ne smemo zaboraviti ni Karelija i izvanrednog Miloša Papića koji se posvetio nauci. Slede nova generacija talentovanih kao što su: Saša Avramović, Aleksa Avramović, Nikola Kočović, Marko Radovanović, Petar Rakićević, Miloš Janković, Sreten Knežević… Najveći uspeh za nas je što su ostali u svetu košarke, bilo kroz Mladost, Borac, Žele ili neku drugu liniju.”

Pripremate monografiju povodom tri decenije rada kluba.

“U monografiji moramo pomenuti svu decu, košarkaše koji su ostavili trag. Takođe, i trenere – tokom 30 godina kroz klub je prošlo i još uvek radi čak 36 trenera. Trudićemo se da nikoga slučajno ne zaboravimo.”

Koje trenere biste posebno istakli u trenutnom radu Mladosti?

“Prvi trener je Mihailo Šušić, zatim tu su Dejan Kolarević, Vladan Tutunović, Lazar Gojković, Ivan Milovanović. U školi košarke rade Ivan Kandić, Srđan Radenović, Dukanac, Zoran Zelenović, Filip Smolović… Ovi treneri su okosnica svih uspeha Mladosti. Opšte mišljenje je da su treneri čačanskih klubova najveća dragocenost Čačka. Govorim o ljudima koji deluju u svim čačanskim klubovima, a posebno moram istaći Zorana Krivokapića, osnivača Čačka 94.”

Kako biste opisali trenutnu košarkašku strukturu u Čačku?

“Izvanrednu. Borac je u ABA ligi, Čačak 94 u Košarkaškoj ligi Srbije, Žele u Srpskoj ligi, Mladost u Drugoj srpskoj ligi kao i Morava iz Zablaća. Ceo sistem je osmišljen da igrači iz Čačka budu integralni deo te priče. Publici su najdraža deca iz Čačka, što je sasvim logično. Ipak, sastav Borca nije moguće sklopiti bez stranaca, to je realnost. Mladi igrači moraju dobijati šanse kroz sve klubove – Čačak 94, Žele, Mladost… O trenerima se ne sme suditi previše strogo jer njihov opstanak zavisi od rezultata.”

Da li primetite mlade talente u Čačku?

“Pothranjujem nadu u najmlađeg Šušića, zatim tu su najstariji Bjelić, Radović… Naravno, ne smemo zaboraviti Aleksu Avramovića, nosioca seniorske reprezentacije. Takođe, Pavla Nikolića koji je otišao u SAD, uz nadu da to neće omesti ne samo srpsku nego i evropsku košarku. Roditeljske i igračke odluke ne treba strogo prosuđivati. U pitanju su igri veliki novac i dodatni uslovi za rad. Mladost je bila šampion Srbije s pionirima mlađim za godinu dana. Na završnom turniru kadeta nismo izdržali pritisak, izgubili smo od Zvezde, čime je počeo mali pad. Bjelić je bio u Realu, Šušić je potpisao za Bajern, Obrenić, Radulović, Jekić i Perendija otišli su u Borac, braća Zekavica, Todorović, Maksić su u Želu, dok je Bojović u Dinamiku. Mladost se smatra sinonimom rada s decom koja u određenom momentu teže da igraju kadetsku, juniorsku i seniorsku košarku.”

Koje su osnovne vrednosti kojima se vodite u razvoju čačanske košarke?

“Nisam siguran ko bi mogao okupljati sve čačanske klubove i doprineti dogovoru u interesu svih ekipa. Borac treba da bude prioritet. Cilj je stvaranje igrača za Borac. Moramo kvalitetno raditi kroz sve filterske korake; kadetska, juniorska, srpske lige, Košarkaška liga Srbije – i tako dovesti igrače u Borac i dalje… To je oduvek bio cilj.”

Imate li posebnu ljubav prema određenom aspektu košarke?

“Moja najveća strast su utakmice mlađih kategorija. To je moja struka, od najmlađih pionira pa nadalje. NBA ne pratim, gledam Evroligu, Zvezdu, Partizan sada i Panatinaikos zbog kuma Željka i Vlada Androića. Ipak, moj život su deca, svakog igrača znam, koje je godište, selekcija…To je moj život”.

Čačani vole da diskutuju i polemišu oko igrača čije dresovi treba okačiti u dvorani.
“Svakako dres Mirka Drobnjaka, Maška Purića, Radivoja Živkovića…Top igrača i košarkaša koji su proveli osam, devet godina u Borcu ili deceniju ili deceniju i po”, konstatuje Dobrilo Jojić.

Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs

ДОНАЦИЈЕ

Донирај