Na dan Svetog Justina Filosofa i Sv. Ave Justina Ćelijskog, 14.06.2020. godine nakon Svete liturgije, u porti manastira Vaznesenje pod Ovčarom održano je predavanje pod nazivom „Nasledstvo i nasleđe“, a u organizaciji Udruženja Irmos.
Predavači su bili istoričari Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke“ Vladislav Petković Dis“ i Nemanja Dević, istraživač – saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.
Bogdan Trifunović je pozdravio sve prisutne i ukazao na pojam srpskog kulturnog prostora ističući da je to geografski prostor koji sadrži materijalno i nematerijalno nasleđe kao što su crkve, manastiri, spomenici kulture, jezik. Danas taj prostor preživljava krizu, koja postoji i zbog krize srpskog nacionalnog identiteta. Taj identitet se godinama razvodnjavao, posebno od kada je postao pretnja jugoslovenstvu.
„Kriza identiteta je proistekla usled višedecenijskog usuda u kome se nalazimo. Iako je naša država prošle godine potpisala Povelju srpskog nacionalnog identiteta, bez akcionog plana svih nas, teško da može nešto da se pokrene“, mišljenja je Bogdan Trifunović.
Ukoliko dolazi do prekrajanja istorije,što je oduvek postojalo, ne bi trebalo toliko da odgovaramo na te krivotvorine, već je važnije da mi sami poznajemo sopstveni jezik i književno stvaralaštvo. Tako ćemo uočiti šta je falsifikat a šta original, posebno sada, u vreme globalizacije, kada se srpski jezik počeo kvariti. To na žalost možemo primetiti u dnevnim novinama koje su ga mnogo upropastile. Lektura i korektura skoro da ne postoje, a podatak da u Srbiji ima samo 6-7% stanovnika koji su korisnici biblioteke je zaista poražavajući.
„Mi moramo da se brinemo i vodimo računa o kulturi, jeziku, kulturnim dobrima, a o prošlosti bi trebalo da govore oni koji su stručni“,naglasio je Trifunović.
Na pitanja zašto stradamo ovoliko i kuda idemo, Nemanja Dević je započeo svoje izlaganje citirajući pri tom Sv. Avu Justina poznatog po svojim nadahnutim besedama, koji je umeo da kaže da bi i sam roptao na Boga da Hristos nije hodao ovom zemljom i da nije bio raspet. Ugledajući se na Njega i Njegovu pobedu kroz Vaskrsenje, ovakva vrsta pitanja je besmislena.
„Tema nasledstvo i nasleđe je veoma aktuelna danas kada se sočavamo sa otimanjem i poništavanjem našeg kulturnog i nacionalnogidentiteta.Razlika između ova dva pojma je velika. Nasledstvo je ono što je materijalno i opipljivo, ono oko čega se na žalost sudimo sa našim bližnjima, a za nasleđe ne marimo mnogo i tiče se naše lične inicijative, s tim što nasleđe nema cenu“, istakao je Dević.
Ukazujući na različite tipologije nacije i njihovu podelu na republikanske, hijerarhijske i zavetne, teoretičari nacije su istakli da su Srbi zavetna nacija. To je nacija koja se formira i širi svoj uticaj na osnovu zajedničkih epova, zajedničke istorije i kulture. Dokle se prostiru granice tih istih epova i kulture, dotle su u istoriji bile granice srpskog naroda. Srpska kultura i zavetna ideja je šira od današnjih granica Republike Srbije.
„U istoriji svakog naroda je bitan kontinuitet“, kazao je Dević i dodao, „a naš kontinuitet je prekinut još 1371.godine“.
Srpska istorija je bila stalno isprkidana pobedama suprotstavljenih strana koje su posle vršile diskontinuitet i brisale ono što im je prethodilo. Najkarkterističniji period za to je period od 1945. godine i mnogi su svedoci jednog takvog diskontinuiteta.U svom izlaganju, Nemanja je istakao značaj i ulogu crkve u očuvanju zavetnog modela, se posebnim osvrtom na period od 16-18. veka. U tom periodu se i uobličila srpska zavetna ideja koja je bila podizana u crkvama i manastirima. Svi važni događaji,pobune, seobe dešavale su se pod vođstvom crkvenih velikodostojnika. Zato je srpska jerarhija uvek bila na udaru svakog zavojevača.
„Uloga crkve je i danas prisutna ma koliko je drugi osporavali i biće još veća u budunosti“, smatra Nemanja Dević. Pominjući spise Stojana Novakovića iz 1908. godine „Šta nam je činiti kada nas granicama razdvajaju“, Nemanja je dao odgovor da je to upravo kulturno povezivanje. Po njegovim rečima, ovi spisi predstavljaju novo „Načertanije“ s početka 20. veka koje nikada nije zaživelo u praksi.
„Svako od nas bi trebalo da sebi postavi to pitanje i da radom na sebi pretenduje na bolju budućnost. Trebalo bi da se manje bavimo svetskom istorijom a više radimo na sebi, a to je uvek žrtva i veliki napor. Dok odgovor budemo tražili na drugim adresama, a ne u sebi samima, ne možemo očekivati boljitak“, zaključio je Dević.
Učešće u izlaganju ova dva istoričara, uzeli su i posetioci, kroz razmenu mišljenja i veliki broj postavljenih pitanja, a u vezi sa aktuelnom temom. Uz obećanje da će na jesen doći ponovo sa nekom drugom, ne manje zanimljivom temom, ovo lepo druženje je završeno Himnom Svetom Savi koju su otpevala prisutna deca.
Nela Mečanin
FOTO: MARINA LUKOVIĆ
