У оквиру 57. Дисовог пролећа представљена је збирка песама “Моје тишине” професорке српског језика и књижевности, Александре Мишић. У овој вечери за памћење, љубитељи поезије су поред одабраних стихова које је говорила Софија Димитријевић, матуранткиња Чачанске гимназије, могли чути и композиције Шостаковича, за чије су извођење биле заслужне Јелена Рубаковић, Маја Протић и Милица Коврлија.

Водитељка програма, Тања Вуковић је у уводном слову поменула да је Александрино стваралаштво почело од њеног раног детињства, тачније од основне школе, а њени стихови су нашли место у бројним књижевним часописима, а нису мањкале ни похвале и награде.

О књизи је говорила Данијела Ковачевић Микић и при том указала на то са каквом је лакоћом Александра изнела своје песничко првенче. Са друге стране, њена упорност је била пресудна да и на факултету, а и након дипломирања настави да ствара. “Многи су управо на факултету престали да пишу, али не и Александра. Она није дозволила да факултет у њој убије песника”, казала је у шаљивом тону Данијела.

Прочитавши песму “Празно”, Слободан Николић је такође говорио о Александрином песничком умећу. Да ли је све празно како гласи наслов песме, или има нешто више од тога? Наравно да има, а то је дете у нама. То дете о коме су говорили многи писци, налази се и у Александриној песми. А ко сачува то дете, пистигао је циљ. “У ову песму Александра је позвала велика имена светске књижевности од Достојевског, преко Тагоре, Сервантеса и многих других. И не само у овој. У већини њених песама се то може осетити” , истакао је Николић.

Да Александра Мишић важи за омиљену професорку, рекла је и Софија Димитријевић која јој се овом приликом зхвалила на целокупном раду и труду, а у име свих другова из Гимназије. Ауторка збирке није штедела речи захвалности за све који су дошли да чују њене стихове саткане од метафоре и симбола, тих речи које су громогласно одјекнуле кроз “Тишине” које нису више само њене. Између Александрине”Ватре” и “Метала”, поигравали су се Шостаковичеви “Валцер” и”Полка”. Била је то одлична комбинација. За сам крај вечери изненађење у виду песме “Е та ноћ” коју су извели малишани Лазар, Никола, Ђурђа и Злата, а за своју тетку Александру.

Текст: Нела Мечанин

Фото: Катарина Алемпијевић