Водитељка програма, Верица Ковачевић, поздравила је све присутне и најавила госте који су речима и музиком говорили о овој теми, архимандрита Тимотеја, игумана манастира Вазнесење и Асима Сарвана, музичара. У уводном слову, Верица се осврнула на грех наших прародитеља Адама и Еве и њихов пут од изгнанства до раја, подсећајући нас да сви тежимо за слободом, а самим тим и за сигурношћу. Истакла је да у ово време када је љубав међу људима захладнела, савладавање страха од слободе је једино чему треба да тежимо.
Да забрана може бити у исто време и слобода указао је архимандрит Тимотеј. Адам и Ева су изгнани из раја због тога што су се оглушили о забрану Творца, а све до тада су били господари творевине. Непослушношћу су дозволили да смрт уђе у њихов живот. А Бог се стварајући човека упустио у ризик своје апсолутне љубави. Слобода сваког човека је у његовој слободној вољи да изабере свој животни пут. Људи су се кроз историју сукобљавали у датој им слободи, а слобода није у томе да друге мењамо, утичемо на њих или их потчинимо. Појам слободе на истоку и западу је потпуно различит. Данашњи човек је за свој модел слободе прихватио појам који је дошао са запада, а то је слобода за себе и слобода од другог, за разлику од појма са истока који каже да је слобода заправо слобода од себе, а за другога. Наводећи најсветлији пример таквог поимања слободе, архимандрит Тимотеј се осврнуо на Господа Исуса Христа који је читав свој живот живео за другога, узимајућу при том на себе грехе целокупног људског рода. Самим тим ни данашњи човек не би требало да живећи своју слободу угрожава слободу другог. Питање слободе је и питање одговорности за наше поступке на шта нам указује и апостол Павле у својој посланици Коринћанима у којој јасно каже: “Све ми је дозвољено, али ми није све на корист.”
На питање зашто имамо страх од слободе, игуман Вазнесења је навео да је кривац за то наш страх од смрти. Страх од слободе такође проистиче и из тога што имамо страх од тога да не погрешимо. Пред нама су норме, правила, прописи.. Када човек крене у цркву, уместо да тежи слободи, он чини потпуно супротно, а то је да не погреши. А Бог нас хоће баш такве какви јесмо и не инсистира на томе да будемо свети. Он само тражи да кренемо за Њим. И макар безброј пута падали, он жели да се подигнемо, да увек устанемо. Једини који жели да останемо на дну, не подигавши се никада, то је невидљиви непријатељ целог људског рода. По речима оца Тимотеја смрт је саставни део живота, јер је живот тај који је вечан, а смрт је за хришћане само прелазно стање из овоземаљског у живот вечни. “Хришћани који не верују у васкрсење мртвих не могу се назвати хришћанима”, истакао је игуман Вазнесења. А сама смрт је ушла у овај свет јер јој је то први човек на земљи дозволио и то никако другачије него слободном вољом.
Отац Тимотеј је запазио и то да људи данас често користе термин судбина. По судбини, Бог је ништа друго до диктатор, а сваки човек би у том случаји био трагична личност. С обзиром да је Бог љубав и да се смрћу не завршава живот, већ напротив тек почиње, онда је судбина нешто што нема никакав смисао нити оправдање. У прилог томе, игуман Вазнесења је присутнима поставио питање: “Да ли би човек био слободан када би знао датум своје смрти и да ли би га тај датум окупирао током живота?“. Завршавајући своју надахнуту беседу, отац Тимотеј је цитирајући старца Порфирија Кавсокавилита, указао на то да је наша слобода у томе да се окренемо од зла и непрестано идемо ка Богу.
За музички део вечери био је задужен Асим Сарван који је одабраним песмама групе “С времена на време”, као и песмама са заједничког албума “У време оно” који је издао са архимандритом Тимотејем, учинио да вече буде незаборавно у сваком погледу. И духовном и музичком.
Текст: Нела Мечанин
Фотографија: Катарина Алемпијевић
