Poštovani čitaoci,

Rođen tokom sankcija devedesetih, prevoz kombijem u inostranstvo je i danas živ i zdrav. Idu ljudi do aerodroma u Budimpešti, recimo, ili čak do Nemačke.

Prevoz iz Beograda do aerodroma u Budimpešti košta 45 evra, dok se do Beča može za 60 evra.

Malo skuplje nego autobusom, ali nekome praktično. Jedna 56-godišnja Smederevka ima podeblje iskustvo. U Beču je vozač kupi ispred zgrade, i u rodnom Smederevu ostavlja ispred kuće.

„Odlučujem se za kombi jer se brže putuje i kraće zadržava na granici. Autobusi uvek idu na Horgoš, dok kombi prevoznici biraju manje prelaze ako su manje gužve“, kaže ona za Međuvreme.

Ali, i tu postoji kvaka. „Kombi prevozom je naizgled lakše putovati zbog ponude od vrata do vrata, međutim samo skupljanje putnika u Beču može trajati satima kao i ostavljanje u Srbiji po različitim mestima“, priča ova sagovornica.

Plus je pak što se sa kombi prevoznikom uvek može dogovoriti dodatni prtljag. „Navodno je lakše ‘preneti’ veće količine praška za veš i toalet papira iz Beča, a u drugom smeru, iz Srbije – papriku, meso, jaja, možda i celo pečeno prase ili sirovo meso“, govori ona kroz smeh.

Naime, nije legalno vozati recimo sirovo meso preko granice. Ali, ljudi rade svašta. „Poznajem ljude koji su čak i običnu vodu nosili iz Srbije jer im navodno voda u Beču ne odgovara. Iako Beč ima najčistiju vodu.“
Ali, šta kad čovek hoće da pošalje samo „torbu“? A „torba“ je, znaju gastarbajteri, ali i studenti iz unutrašnjosti, šifra za sve i svašta, od bakinog ajvara do nove garderobe.

Postoje prevoznici koji voze samo robu. Jedan od njih vozi dvaput sedmično i naplaćuje 50 evra po paketu ili torbi do Nemačke. Ili iz Nemačke.

Jedna Beograđanka sa kojom smo pričali živi u Berlinu i kombijem redovno šalje stvari. Kaže, vozač proverava šta se šalje. Kad se šalje klasičnim autobusom, kaže, šofer se „časti“ nekih dvadeset ili trideset evra.

Drumovima se od Srbije do zapadne Evrope voze kombiji desetina firmi. Neki od vlasnika sa kojima smo pričali upozoravaju na ilegalnu konkurenciju, odnosno neregistrovane prevoznike.

Direktor jedne firme kaže da su vozači kod takve konkurencije često nedovoljno obučeni, a dešava se i da otkazuju vožnje.

Konkurenciju im čine i jeftiniji autobuski transport, te brojne avionske linije.

„To je sve stvar izbora, a ima nas raznih, pa će neko pre birati kombi od autobusa i obrnuto“, priča naša sagovornica koja živi na liniji Beč-Smederevo.

„Avionske karte su ipak skuplje, a i avionom ne možeš da preneseš tegle, flaše, zimnicu u istoj količini. Mada, mislim da se iz Austrije retko ljudi odlučuju za avion, jer je Srbija relativno blizu i računajući sve procedure i zadržavanja na aerodromu, drugim prevozom se prešlo već pola puta.“

Takođe, avionske karte imaju tzv. dinamične cene – što ih je manje ostalo, sve su skuplje. Kome padne na pamet da sutra skokne do domovine, često pre da 50-60 evra za kombi nego stotine evra za avion.

priču donela Katarina Stevanović

Naša Jelena Jorgačević piše veliku reportažu iz Eparhije raško-prizrenske. Kako je pravoslavna crkva živela i živi na Kosovu, mogu li biti išta više od čuvara crkava i grobalja?

„Za suprugu je to najteže, mi smo ovde pet godina, ona je pet godina provela u ovom krugu, u četiri zida. Ni sa kim kafu nije popila“, kaže sveštenik Dragan Radovanović – čija porodica je jedina srpska u Peći.