Upokojio se u Gospodu Mitropolit rodostolski Hrizostom
U sredu, 1. oktobra 2025. godine, upokojio se jedan od najučenijih i najpoštovanijih Svetogoraca naših dana – Mitropolit rodostolski Hrizostom.
Novoprestavljeni Mitropolit sahranjen je juče na monaškom groblju Velike Lavre.
Na Svetoj Gori je proveo 75 godina, od 1950. Živeo je u keliji Svih Svetih, koja je pod upravom Velike Lavre.
Za Episkopa je hirotonisan 1978. godine, prema odluci Carigradskog trona, kako bi Sveta Gora imala Episkopa koji će vršiti rukopoloženja u atonskim obiteljima.
Rukopoložio je više hilandarskih monaha, poput blaženopočivšeg arhimandrita Pajsija, prvog igumana nakon obnove opštežića u Hilandaru i starca Stefana, trenutno po stažu najstarijeg hilandarskog sabrata. Igumana Metodija je rukopoložio u čin jerođakona i rukoproizveo u čin arhimandrita, pošto ga je bratstvo prethodno izabralo za hilandarskog igumana.
Episkopska znamenja je nosio samo na bogosluženjima, a odevao se svetogorski jednostavno, tako da oni koji ga nisu poznavali, nisu mogli ni da pretpostave da je reč o arhijereju.
Bio je profesor i preko dve decenije direktor svetogorske monaške akademije – Atonijade.
Dosta je pisao, a bio je i vrsni pojac.
Usnuo je u svojoj monaškoj keliji, u 92. godini života, nakon Svete Liturgije.
Monaškom opelu u Sabornom hramu Velike Lavre prisustvovali su trojica arhijereja, nekoliko svetogorskih igumana, a među njima i Visokoprepodobni arhimandrit Metodije, iguman Svetog manastira Hilandara, kao i guverner Svete Gore, mnoštvo monaha i sveštenika.
Na kraju opela, oci koji su besedili posebno su naglasili da je Mitropolit Hrizostom čitavog života bio istinski Svetogorac. Veoma je retko izlazio sa Svete Gore i uprkos činjenici da su ga često pozivali iz mnogih Mitropolija u Grčkoj na panigire. Bio je smiren i nije želeo da bude obasipan pohvalama kao jedini Arhijerej koji živi na Atosu.
Takođe je pomenuto i njegovo nestjažateljstvo. U Mitropolitovoj keliji se nije moglo pronaći ništa osim mnoštva knjiga. Sve drugo, poput arhijerejskih sveštenih odeždi, mitri, enkolpija, štapova i sličnih predmeta, ako bi ih i dobio na poklon, odmah bi poklanjao drugim arhijerejima.
Od svoje penzije, koju je zaradio kao profesor i rektor Atonijade, obnovio je nekoliko starih i pomagao gradnju novih hramova.
Na njegovom poslednjem ispraćaju učestvovali su i sadašnji učenici Atonijade, koji su otpevali neke delove monaškog opela.
Od Mitropolita Hrizostoma se na samom opelu na poseban način oprostio i jedan od danas najboljih svetogorskih pojaca, starac Damaskin iz Novog Skita. On je sa bratijom otpevao veliko „Gospode pomiluj”, 6. glasa od Filantidisa, koje je blaženopočivši Mitropolit posebno voleo i često i sam na službama pojao.
