Danas počinjemo serijal sa Markom, sjajnim čovekom i fudbalerom, ali i komšijom, drugom sa kojim smo malo igrali fudbal. Na naše veliko zadovoljstvo.
Prvo pitanje odnosilo se na detinjstvo. Da li je pored fudbala postojao još neki sport u Vašem životu?
“Da, košarka koju sam dobro igrao. Pred svaku utakmicu seniora mi mlađi igrali smo utakmicu kao predigru. Borac je tada igrao sa Partizanom, Jugoplastikom, velikanima…Za Borac su igrali Radmilo, Kićan, Drobnjak, Arso, Grbo, Vlade, Žoc…Bio sam plej, dobar, ali drugari, sa kojima sam igrao, nisu bili dobri, pa sam se vratio fudbalu”, priča nam Marko.

Vaš prvi fudbalski klub?
“Sloboda iz Čačka, od 1976. do 1985. godine. Stigao sam do prvog tima Slobode, a treneri su mi bili Dule Spas, Aco Šerif, Čika Pajo…Zapazio me je Ćuka i došao je kod mene kući, kod roditelja. Borac mi je bio veliki klub, toliko dalek da sam “pobegao” u grad. Dušan je bio uporan, a tata me je pitao “zašto ne pređeš u Borac?” za koji su igrali Suljo, Gudura, Aćim,Šajče…Prešao sam, a namestilo se da dobijem šansu protiv Zvezde. Ušao sam u drugom poluvremenu, čuvao sam Boru Cvetkovića, pogodio stativu i tako je počela moja epizoda kraj Morave”, kaže Dragan Marković na početku razgovora.
Nastaviće se…

Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs

Danas započinjemo putovanje kroz vreme, otkrivajući veličanstvene trenutke fudbalske istorije pored reke Morave. Našem srcu blizak, Dragan Marković Marko je više od običnog fudbalera – on je prijatelj, komšija, i deo našeg zajedničkog sećanja. Sa radošću delimo prve iskrice iz našeg razgovora sa ovom izuzetnom osobom.

Bilo je divno začuti kako Marko evocira uspomene iz detinjstva. Kada smo ga upitali postoji li neki drugi sport koji je obeležio njegovu mladost, Marko nam sa osmehom priča: “Košarka je bila deo mog života, pre nego što su fudbalski tereni osvojili moje srce. Igrali smo pred svaku seniorsku utakmicu, kada su Borac susretao velikane poput Partizana i Jugoplastike. Bio sam plej, dobar, ali put me je na kraju vodio natrag ka fudbalu,” prisetio se sa setom.

Draganov fudbalski put započeo je u Slobodi iz Čačka, gde je od 1976. do 1985. godine sticao iskustvo i predanost igri. Treneri poput Duleta Spasa, Ace Šerifa i Čike Paja oblikovali su njegov razvoj. Marko nam otkriva kako je sudbina imala svoje planove: “Borac mi je delovao toliko veliki, ali sam ipak prešao zahvaljujući upornosti Dušana Radonjića i podršci mog oca. Bio je to trenutak kada sam dobio priliku da zablistam protiv Zvezde. Bilo je to drugo poluvreme, a ja sam osetio kako moja fudbalska priča stvarno počinje,” sa ponosom seća se Marko.

Ova priča je tek početak. Dok nastavljamo da otkrivamo mudrost i sećanja koje nosi Dragan Marković Marko, pratite nas i uživajte u svakom koraku ovog nezaboravnog putovanja.

Foto: Priv. arh. D.M. i Đ.M.