Možda je manje poznato da se Marko Lomić pored fudbala bavio i košarkom. I to ne kratko, već šest, sedam godina, a trener mu je bio Rokli Mišović. Marko je bio i član košarkaške reprezentacije Zapadne Srbije. Da krv nije voda potvrđuje i Markov sin koji igra košarku u Partizanu.

“Da se pohvalim, ima 14 godina i član je reprezentacije Srbije za taj uzrast. Igra u Partizanu i “cepa” Zvezdu redovno. Talentovan je i za fudbal, ali mi stalno kaže da ga fudbal smara. Mene boli duša, voleo bih da je fudbaler, ali šta ću, neka se bavi onim što voli. To je košarka. Čak je zvao i Novica Veličković da mi kaže da je talentovan”, priča za Kablarnet.rs Marko Lomić.

Šta je kod Vas prelomilo između košarke i fudbala?

“Pa u to vreme sam pitao oca, gde su veće pare? Rekao je u fudbalu i odmah je postalo jasno. Nisam imao neke posebne uzore”.

Koja utakmica, iz Borca, je ostala u sećanju?

“Boli me ta utakmica sa Javorom. Igrali smo u Čačku i nismo uspeli da uđemo u Prvu ligu. Javor je trenirao Džo Vojičić, Borac Raki Gudurić. Doživeli smo poraz, a pola navijača navijalo je za Javor“.

Šta se može smatrati za najveći uspeh Borca?

“Meč sa Ajaksom. Kada je Kole u Borcu ima i napretka. Realno”.

Najbolji igrač Borca?

“Predrag Plazinić, tačka. Nisam gledao igrače iz ranijih generacija, ali od igrača koje sam posmatrao, Plazinić. On je bio viša dimenzija”.

Šta je Vaš najveći domet?

“Pa nisam ih dostigao jer sam takav, kakav sam. Bolje da pričam o padovima. Živeo sam svoj život, bio sam oštar pa nisam dao na sebe ni u reprezentaciji, raspravljao sam se sa Kolo, Zekom u Partizanu…Sa najjačima i to me motiviše”.

A Grof Božović?

“Grof me pozvao u Moskvu, uvek smo odlično sarađivali. Tada sam imao ponudu od Lacija, ali bio sam u 27 godini i morao sam da idem za veće novce. Da obezbedim familiju”.

Sada se bavite menadžerskim poslovima?

“Da, ali u fudbalu je takav mulj da to više nije isti sport, kao nekad. Borim se”, zaključio je Marko Lomić.

Počeo je u Borcu, a igrao je za Liteks, Železnik, Partizan…moskovski Dinamo…Radomir Antić ga je pozvao u reprezentaciju.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

P.S.

Slobodno, u komentarima, ostavljajte Vaših najboljih jedanaest igrača Borca (svih vremena). Može i Vaše mišljenje o najboljem igraču veka…(“Vek fudbala kraj Morave”, je projekat koji će se, nadam se, realizovati i u saradnji sa Gradom Čačkom. Skromna pomoć grada, pri čemu izneti stavovi i zaključci ne moraju nužno odražavati zvanične stavove Grada”.) Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs

Zdravo, dragi ljubitelji sporta!

Danas vam donosimo zanimljivu priču o Marku Lomiću, bivšem fudbaleru, koji nije bio samo majstor sa loptom na travnatoj podlozi, već i odličan košarkaš. Zanimljivo je da je Lomić šest do sedam godina trenirao košarku pod vodstvom trenera Roklija Mišovića i bio deo košarkaške reprezentacije Zapadne Srbije. Ta ljubav prema sportu očito je genetski preneta na njegovog sina, koji je sada član KK Partizan, a sa samo 14 godina već igra za reprezentaciju Srbije u svom uzrastu. “Da se pohvalim, igra redovno protiv Zvezde, pobeđuje,  i izuzetno je talentovan”, kaže ponosni otac.

Marko se, uz osmeh, priseća odluke između košarke i fudbala. “Pitao sam oca gde su veće pare, i tako sam završio u fudbalu”, šali se on. Iako je srce možda vuče ka fudbalu, Markov sin je izabrao da sledi svoju strast prema košarci.

Kada se osvrne na svoju karijeru u Borcu, Marko ističe utakmicu protiv Javora kao bolno sećanje. “Igrali smo u Čačku, ali nismo uspeli da uđemo u Prvu ligu, i to me i danas peče.” Ipak, najponosniji je na meč sa Ajaksom, koji smatra najvećim uspehom Borca. Za njega, najbolji igrač Borca je, bez sumnje, Predrag Plazinić. “Plazinić je bio viša dimenzija”, kaže Lomić.

Na pitanje o njegovim ličnim vrhuncima, Marko skromno odgovara da je bolje priča o padovima. Njegov stav i samostalnost često su ga dovodili u sukobe, čak i sa impozantnim imenima u reprezentaciji. Ipak, priznaje da mu je to davalo dodatnu motivaciju.

Nakon karijere u fudbalu, Lomić se posvetio menadžerskim poslovima, ali priznaje da je danas situacija u fudbalu mnogo drugačija nego nekada. “U fudbalu je sada takav mulj da to više nije isti sport”, kaže on. Ipak, Lomić se bori dalje, jer je sport i dalje njegova ljubav.

Nadamo se da vam se dopala ova priča o Marku Lomiću – čoveku koji je ostavio trag na domaćoj sceni, kako na terenu, tako i izvan njega. Javite nam vaše mišljenje u komentarima!