Da se prisetimo, Nenad Neci Stanković počeo je seniorsku karijeru u FK Remont gde je debitovao, kod Slavka Džo Vojičića, sa 16godina. Potom je prešao u FK Radnički sa Novog Beograda gde je igrao Prvu ligu, pa u FK Voždovac, FK Palilulac, FK Metalac iz Gornjeg Milanovca, FK Polet Ljubić, FK Takovo…
Od 2007. godine do 2022. godine bio je predsednik FK BIP koji je bio prepoznatljiv po radu sa mlađim kategorijama. Od 2011. do 2015. godine bio je i predsednik FS Grada Čačka.

Međutim, da krenemo sa VEKOM FUDBALA KRAJ MORAVE.
“Kao dečak, zimi sam trenirao košarku, a leti fudbal. U nekim pauzama, ponovo košarku kod Dejana Tomića, Janja…Ipak, ljubav ka fudbalu, koju mi je otac preneo, je odnela prevagu”, priča nam Nenad Neci Stanković.
U petlićima Borca krenuli ste pod palicom čuvenog Čvora?
“Da, pa Kolar, Dule Marić, Ćuka…Sa šest i po godina sam krenuo na fudbal. U pionirskoj selekciji sam prešao u Remont, pa se opet vratio u Borac i među prvim igračima iz generacije sam prešao u prvoligaški klub, u Radnički sa Novog Beograda, i to iz zonaša Remonta, 1994. godine. U nogama imam preko 100 utakmica za drugoligaške timove”.
Sedam , osam godina igrali ste za prestoničke klubove?
“Ako me sećanje služi. Bilo je tu povredica, malo opuštenijeg života, ne baš profesionalnog odnosa, a mogao sam mnogo više…Bio sam igrač koji je brzo razmišljao. Danas bih drugačije pristupao svojim obavezama”, iskren je Neci.
A Borac?
“Odrastao sam u porodici u kojoj je Borac bio sve. Subotom smo bili u hali, nedeljom smo gledali fudbal. Deda je bio blagajnik u FK Borac, otac igrao, kasnije postao savezni sudija, u eks Jugoslaviji. Rođeni brat Dragomir Dragče je sudio na šest večitih derbija i uz Mažića je bio jedan od najperspektivnijih sudija. Bez lažne skromnosti bio je mnogo dobar sudija, potencijal, ali okolnosti su se isprečile. Nije pristajao na neke kompromise koji nisu bili sportski što ga je koštalo”.

Najveći uspeh FK Borac po Vašem mišljenju?
“Canova generacija fudbalera koja je ušla u Prvu ligu. Ranije se sećam Šajčeta, Prike, a najbolji igrač koga sam gledao bio je Dušan Milinković. Sulja sam kasnije gledao u Radu i bio je proglašen za igrača prestonice. U konkurenciji igrača iz Zvezde, Partizana, OFK Beograda…Na kraju karijere igrao je za KMF Fontana i to je bila poezija. Cela ta generacija, od Panića, Rakija, oba Kovača, Šajčeta, Prike, Marka, Štavljanina, Bana, Mareca…Tada se igrao najlepši fudbal”.
Sećate se i čuvene ploče?
“Pa da. Otac je nosio tranzistor, znalo se gde ko stoji…Kao dete sam gledao veterane na ploči Puza, Gagila, Raca, Ćuke…”.
A legenda Bija?
“Kad Živorad Bija Stanković prođe, pored pomoćnog igrališta gde treniramo, lopta staje i svi kažemo dobar dan! Takvo poštovanje, a njemu je bilo neprijatno jer je bio skroman čovek”.

Današnji Borac 1926?
“Infrastruktura, obnovljena pre šest, sedam godina, moj utisak je, izgubila je smisao. Sve je diskutabilno, i veštački teren, o glavnom da ne pričamo. Jedino prostorije, svalačionice koje malo znače. Pobegli smo od škole fudbala, posvetili se seniorima…Niko nema strpljenja da se sačeka, da se izbaci neki igrač za prvi tim. U ovoj Srbiji Borac mora da igra Superligu. Ne živi se od istorije, mi nekako stalno administrativnim putem ubacujemo klubove u viši rang. Postoje parametri u fudbalu koji određuju da li možeš da se baviš sportom. Borac odabirom najboljih, u svim selekcijama, može do uspeha. Svaka čast Lučanima, Milanovcu, Ivanjici, Kragujevcu, ali Borac je po istorijskim parametrima ispred njih. Džaba! Bio sam skoro u Kragujevcu, poštena, sportska priča…”.
Nismo se dotakli nekih mlađih igrača, naših reprezentativaca?
“Lazovića, Markovića, Mladenovića, Milinkovića, Milunovića…Bogatstvo, veliko nasleđe od njih. Dalje, Mirko Poledica, u sedištu UEFA i FIFA…Morali smo da ih privolimo da budu uz nas, uz Borac…Ne možemo olako da tako potrošimo značajne ljude.”
Bili ste u FK BiP?
“Čak 15 godina sam bio u BiP- u. Pokušavao sam, sa saradnicima, gradio…Tek kada se ugasio shvatio sam da to nikog nije zanimalo. Niko me nije pozvao da pita, a gde su otišla ta deca?. To je bio veliki poraz”, konstatuje Neci Stanković.

Nenad Neci Stanković, ime koje nosi težinu decenija posvećenih fudbalu, zaslužuje da se prisetimo njegovog bogatog sportskog puta. Od ranih dana pa sve do trenutka kada je postao stub lokalnih fudbalskih priča, Stanković je prošao kroz različite faze koje su oblikovale njegovu karijeru.

Sve je počelo kao dečak kada je zimi igrao košarku, a leti fudbal, a ljubav prema fudbalu mu je preneo njegov otac. Sa 16 godina, Nenad je već debitovao u seniorskoj konkurenciji za FK Remont pod vođstvom Slavka Dža Vojičića. Njegova karijera ubrzo je krenula uzlaznom putanjom, prelaskom u prvoligaške klubove poput FK Radnički sa Novog Beograda, FK Voždovac, i mnoge druge. Njegova sposobnost da brzo razmišlja na terenu, omogućila mu je da odigra preko 100 utakmica za drugoligaške timove.

Kroz bogat fudbalski rezime, posebno se ističe njegova uloga predsednika FK BIP, gde je od 2007. do 2022. godine stvorio prepoznatljiv program rada sa mlađim kategorijama. Njegova želja da izgradi uspešne generacije nije se zaustavila ovde, jer je od 2011. do 2015. godine bio predsednik FS Grada Čačka, doprinosivši lokalnom fudbalu u mnogim aspektima.

Sećanje na FK Borac posebno je emotivno. Klub u kome je odrastao, prati ga od vremena kada je, kao dete, subotom posećivao halu, a nedeljom pratio utakmice. Njegov deda je bio blagajnik kluba, uprkos mnogim preprekama, a njegov otac je bio sudija u bivšoj Jugoslaviji.

U trenutku kada se osvrćemo na današnji Borac 1926, Stanković izražava želju da se infrastruktura, koja je obnovljena pre nekoliko godina, koristi na najbolji način. On veruje da Borac mora da igra Superligu Srbije, i da se mnogo više pažnje treba posvetiti omladinskim kategorijama. Istorijski parametri postavljaju Borac ispred mnogih drugih klubova, ali je ključno raditi na budućnosti.

Dok se priseća rada u FK BIP, Neci sa tugom konstatuje da je napor uložen u razvoj mladih generacija i dalje nedovoljno prepoznat. Ukazuje na važnost građenja na nasleđu i značaju privlačenja istaknutih fudbalskih figura, koji mogu doprineti daljem usponu kluba. Inicijative kao što je ona u BiP-u, iako nisu prepoznate kako zaslužuju, ostaju temelj za inspiraciju budućim generacijama.

“Vek fudbala kraj Morave”, je projekat koji će se, nadam se, realizovati i u saradnji sa Gradom Čačkom. Skromna pomoć grada, pri čemu izneti stavovi i zaključci ne moraju nužno odražavati zvanične stavove Grada”)