Kao dečak kratko je trenirao košarku pa se odmah fokusirao na fudbal i to kod značajnog profesora Protića. Tada su se pratili Zvezda i Partizan u kojima su igrali značajni igrači poput Rajka Janjanina. Upravo je Janjanin bio uzor našem današnjem sagovorniku Zoranu Maričiću.

“Upravo zbor Rajka sam voleo Zvezdu i da kažem da mi je bio uzor. E sad, da li sam ja nekom bio uzor, ne znam. Sada su neka druga vremena i deca imaju ceo svet pred sobom”, počinje priču čuveni Marec.

Pored Borca, koji su Vam omiljeni klubovi?

“Zemun koji i danas pratim. U Beogradu, tačnije u Zemunu sam igrao tri i po godine. Iz Zemuna sam otišao u inostranstvo. Takođe, volim klub u kome sad radim sa omladincima, a za koji sam svojevremeno igrao”.

Pored Borca, Zemuna i lučanske Mladosti igrali ste u Japanu?

“Bilo je sjajno. Igračko, ali i životno iskustvo. Japan, kao zemlja, je drugi svet. Inače, njihova liga je tada bila u povoju. Prvi su otišli Piksi, Binić, malo kasnije MazaVasilijević i Maslovar, a odmah iza njih Zelenović i ja”.

Sa kojim veličinama ste igrali u Borcu?

“Imao sam privilegiju da igram sa više generacija. Kada smo ulazili u prvi tim igrali smo sa Šajčetom, Prikom, Rakijem, Suljom, Mićom Kovačem, Aćimom…Kasnije, igrao sam sa svojom generacijom, više godina, jer nije bilo prelazaka kao sada. Ceo grad se poistovećivao sa tim igračima koji se i danas pamte. U, da kažem, mojoj generaciji, igrali su Sićko Lučić, Šušić, Božović, Bane Stojanović…U drugom mandatu biosam u timu sa Plazinom, Jelićem, Zimonjićem…”.

Koji igrači su ostavili neizbrisiv trag u Borcu?

“Ćuka Radonjić, braća Čakarević, Kovačević…Pa u mojoj Branko Božović kao najbolji mladi igrač. Božec “Čileanac”, pa Plazina velemajstor, takvih više nema”.

Šta je najveći domet Borca u prvih 100 godina?

“Pa, igre u Evropi. Potom, to što je decenijama igrao Drugu ligu. Pa generacija koja ga je uvela u Prvu diviziju. Nedavno smo pričali i konstatovali da je Borac najveći klub u Zapadnoj Srbiji. Pre Kraljeva, Užica, Kragujevca, pre Mladosti, Metalca…Prvi je igrao utakmice u Evropi, tek kasnije Mladost i Radnički”.

Vaš najveći uspeh?

“Polufinale kupa, u Zemunu, protiv Zvezde. Bili smo četvrti, bile su sankcije i nismo mogli da igramo utakmice u Evropi. Tada je iz Zemuna izašlo mnogo dobrih igrača. Možda sam mogao da postignem više, ali je bilo takvo vreme i okruženje. Bili smo posvećeni, davali maksimum i konkurencija je bila velika”.

Igrali ste u Francuskoj odakle pamtite interesantan detalj?

“Pa ja sam igrao za reprezentaciju Druge lige i igrali smo protiv “B” reprezentacije Francuske koju je predvodio Mišel Platini. Tada je počinjao trenersku karijeru, a kasnije je preuzeo “A” selekciju. Upoznao sam Platinija koji je tada bio mega zvezda”.

Koje trenere ističete?

“Bilo je mnogo dobrih trenera. Od Dula Marića, Slobodana Ostojića, Mihaila Kolarevića, Ćuke Radonjića…Bana Smiljanića, Jusufa Čizmića…U Zemunu Mile Tomić, Pejović Đorđe Gerum, a Geruma, kao vrhunskog poznavaoca, posebno apostrofiram”.

Šta možete reći iz trenerske perspektive?

“Bio sam u stručnom štabu prvog tima Mladosti. Sada vodim omladince, pratimo nove trendove, ide se ka profesionalizaciji, ima talentovane dece, ali prerano sazrevaju. Razvojna smo liga pa Evropa i svet prepoznaju samo mlade, talentovane fudbalere. Bitna je koncentacija kvaliteta, klubovi su napredovali, tereni su bolji…Igra se intenzivnije, kvalitetnije, u sredini smo, ali moramo da stremimo eliti Evrope. Nekada smo imali fudbal i košarku, a sada je mladima sve dostupno. Ranije se kreće sa treninzima, sa pet, šest godina, i kada se lomi deca postaju prezasićena”.

Navijači nekada i navijači danas?

“Mnogo je utakmica. Sve vam je dostupno, ljudi vole da sede u domovima, gledaju vrhunske utakmice…Ostala mi je navika da pre svega, kao lokal patriota, volim svoj klub pa tek onda Partizan ili Zvezdu. Toga ima jedino u Kragujevcu i Pazaru. Kada gostuju večiti, recimo, u Kruševcu, više ima navijača beogradskih klubova nego Napretka. I tako je po svim gradovima”.

Koga volite od inostranih igrača?

“Uh, bilo ih je mnogo, i biće ih. Recimo, Ronaldo Zuba, Zidan…”.

Najveći Borčevi golmani?

“Recimo Avramović, ali bilo je mnogo dobrih golmana. Danas im se menja uloga, sada su to treći bekovi. Svaka generacija je imala svog dobrog golmana”.

Vi ste šef omladinskog pogona Mladosti?

“Lučani imaju ozbiljnu školu fudbala. Ozbiljno se radi, to je predvorje prvog tima. Lanac koji ide, iz omladinaca se regrutuju prvotimci, oni se afirmišu, da bi klub mogao da živi. To je recept za sve klubove u Srbiji”, konstatuje Maričić.

P.S. Slobodno, u komentarima, ostavljajte Vaših najboljih jedanaest igrača Borca (svih vremena). Može i Vaše mišljenje o najboljem igraču veka…(“Vek fudbala kraj Morave”, je projekat koji će se, nadam se, realizovati i u saradnji sa Gradom Čačkom. Skromna pomoć grada, pri čemu izneti stavovi i zaključci ne moraju nužno odražavati zvanične stavove Grada”.) Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

Zorana Maričića Mareca mnogi poznaju kao posvećenog trenera i bivšeg fudbalera koji je ostavio dubok trag na domaćoj sportskoj sceni. U svom najnovijem intervjuu, on deli uspomene iz vremena kada je, kao dečak, počeo da trenira fudbal kod profesora Protića, dok su košarka i drugi sportovi ostali u senci. Rajko Janjanin, poznat igrač tog doba, bio je njegov uzor, a Maričić danas reflektuje o svojim uzorima i uticaju koji je imao na mlađe generacije.

Kada govori o klubovima koji su mu ostali u srcu, pored Borca, Maričić spominje Zemun i Mladost gde danas vodi omladince. Njegovo bogato iskustvo igranja u Japanu pružilo mu je jedinstven pogled na fudbalski svet. “Japanska liga je tada bila u povoju, ali iskustvo igranja u toj zemlji ostavilo mi je neizbrisiv pečat,” kaže Maričić prisjećajući se svojih dana u Zemlji izlazećeg sunca.

Донирај

U Borcu je imao priliku da igra sa generacijama talentovanih fudbalera. Ponosan je na postignuća kluba, uključujući igre u Evropi koje su Borac učinile prepoznatljivim. S ponosom ističe značajne igrače kao što su Ćuka Radonjić i braća Čakarević, koji su ostavili dubok trag.

Svojim mladim igračima Maričić prenosi znanje stečeno tokom svoje igračke i trenerske karijere. “Radimo na profesionalizaciji, pratimo trendove, a ciljevi su nam visoko postavljeni,” konstatuje on, dok sa optimizmom gleda ka budućnosti srpskog fudbala. Njegova posvećenost radu sa omladinom dala je nove šanse brojnim mladim talentima koji su postali stubovi svojih klubova.

ДОНАЦИЈЕ

Na kraju, Zoran Maričić, kroz svoje iskustvo i ljubav prema fudbalu, ostavlja inspirativnu poruku o važnosti uzora i strpljenja, kako u sportu, tako i u životu. Njegova priča je podsetnik da, uz prave vrednosti i naporan rad, svi možemo ostvariti svoje snove.

Tekst i foto: Đ. Mečanin

P.S.

Slobodno, u komentarima, ostavljajte Vaših najboljih jedanaest igrača Borca (svih vremena). Može i Vaše mišljenje o najboljem igraču veka…(“Vek fudbala kraj Morave”, je projekat koji će se, nadam se, realizovati i u saradnji sa Gradom Čačkom. Skromna pomoć grada, pri čemu izneti stavovi i zaključci ne moraju nužno odražavati zvanične stavove Grada”.) Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs