Најстарију српску болницу основао је Свети Сава у манастиру Хиландару (1191-1200. године). Света српска царска лавра и његова болница сматрају се најстаријом школом за стицање медицинских знања и вештина. Била је изграђена по узору на византијске болнице у Цариграду. Свети Сава је био упућен у терапијске вредности појединих лекова које је користила медицина тог доба.

Сви каснији владари из породице Немањић водили су бригу о хиландарској болници, од Светог краља Милутина, преко цара Душана до Светог кнеза Лазара. У последњих неколико година, ту бригу је преузело Хиландарско лекарско друштво које су основали српски лекари са циљем да својим знањем и искуством пруже здравствену заштиту свештеном братству Свете царске српске лавре Хиландара и на тај начин дају свој допринос очувању једне од највећих светиња и најбогатије духовне и културне ризнице нашег народа, угледајући се при том на лекаре, бесребренике и чудотворце, Светог Козму и Дамјана.

Хришћанска пожртвованост и служење монашкој заједници је основа стручног рада Друштва, која се првенствено спроводи у Хиландару, у предвиђеним опремљеним просторијама – амбуланти, ординацијама, али и на целокупном манастирском поседу једне од највећих светиња и најбогатије духовне и културне ризнице нашег народа.

У хиландарском архиву чува се и „Хиландарски медицински кодекс из средине 16. века”, као значајан споменик српске медицине.

У овом значајном рукопису сабрани су списи европске медицинске науке. Овде налазимо сведочанство о постојању научне европске медицине и веома учених лекара код Срба тога доба. У њему су сабрани медицински списи превођени код нас између 12. и 15. века. Вредност му додаје и то што је писан на народном језику, ћирилицом, у време када латински језик суверено влада медицинским списима. Аутор дела није утврђен, претпоставља се да их је било више. “Хиландарски медицински кодекс из 16.века” открио је Ђорђе Сп. Радојичић 1952. године у манастирској библиотеци.

Извор: Хиландарско лекарско друштво