Никад у животу нисам бројала позиве и поруке. Међутим, кад сам јуче погледала свој мобилни, схватила сам да сам само у току једног дана имала 48 телефонских позива и безброј порука и да ми се телефон усијао. И вероватно свакој жени мање-више стиже нешто попут овога (варијације на исту тему): Који фактор креме за сунчање да купим? Где да Вас нађемо, стигли смо испред канцеларије? Веселе поруке Бојана се породила!!! Купи саламу за Дебелог (пас) На коју адресу да шаљемо прилоге? Укључи бојлер. Где си? Веселе поруке Шта треба да спремим за четворку? Пошаљи ми материјал на мејл. Хоћеш да те тагујем? Јеси ли видела Микијев статус? Излазимо вечерас у ХБ? Да ли ми је смањена оцена из владања? Мама, кад долазиш? Хоћеш у шетњу? Да те пријавим за излет? Долазиш на пробу? Разредна, не јавља ми се професорка физике!!! Веселе поруке… Ми у Чачку у оваквим ситуацијама кажемо да нам је глава као Цоцин бубањ, мада лично мислим да би и Цоца рекла: ”Ма где толико, немој измишљати!” Јун у свом уобичајеном ритму… кад би човек могао да буде она Кафкина буба само док прође јун и проради базен. Ако…можда…
Александра Мишић
