Vaskršnja poseta kralja Aleksandra Obrenovića Svetom manastiru Hilandaru
https://www.instagram.com/p/DXR4OVNjelO/?igsh=eGtqNmtkeHN6d2d1
Васкршња посета краља Александра Обреновића Светом манастиру Хиландару
У изразито неповољном историјском тренутку обележеном драстичним смањењем броја српских монаха, све већим манастирским дуговањима и потпуно нарушеним односима са Бугарима, агресивним у намери да коначно преузму српски манастир, краљ Александар Обреновић је током васкршњих празника 1896. године боравио у Светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори.
Краљ је тада имао непуних двадесет година и на Атос је допутовао непосредно пре отварања првих модерних Олимпијских игара у Атини. Телеграм са наведеном жељом краља Александра Обреновића да проведе васкршње празнике у Хиландару стигао је у манастир из Солуна осам дана пре краљевог доласка. Брод са краљем и пратњом је пристао на хиландарско пристаниште у послеподневним часовима на Велики четвртак. У име братства, краља и пратњу је из Солуна допратио архимандрит Данило Хиландарац. На половини пута до манастирског утврђења краљ је посадио две маслине и два чемпреса, где је истовремено настала прва фотографија краљеве посете Хиландару. Сви хиландарски монаси су свечано дочекали краља и његову пратњу код поклоничког места Пресвете Богородице Тројеручице, одакле је литијски уведен у саборни храм. У пратњи краља је био и мајор Живојин Мишић.
У манастир су у међувремену допутовали и владика Димитрије из Ниша са полицијским комесаром, турска војска, 40 пешадинаца, 12 војника на коњима и представници Протата, који су тада боравили у суседном манастиру Есфигмену због недостатка места у Хиландару. Патријарха је о доласку краља обавестио Протат.
-НАСТАВАК У КОМЕНТАРИМА
…Хиландарски монах и тадашњи библиотекар Сава Чех у писму пријатељу Јозефу Здењку Раушару детаљно описује краљеву посету Хиландару и наводи следеће: „Желите да знате како је краљ проводио време код нас? Ишао је само до цркве, из манастира није излазио.“ Посетио је манастирску библиотеку и активно је учествовао у свим богослужењима. О. Сава Хиландарац у истом писму преноси и начин празновања Васкрса за време боравка краља у Хиландару: „У ноћи на недељу, када се слави Васкрс, није било дозвољено пуцање као и обично, краљ је био на бдењу целу ноћ у цркви, напољу је стајала стража, која је иначе била распоређена тако што су се два војника налазила на степеницама све до краљеве собе, а испред саме собе још двојица. Литургију је служио владика (владика Димитрије из Ниша), краљ је ишао на причешће, као и цела његова пратња.“Краљ Александар Обреновић је обилно даривао манастир, оставио је приликом посете 750 наполеона (тадашња француска валута) и по повратку у Србију измирио сва манастирска дуговања, чиме је извео Хиландар из велике кризе. У знак захвалности, Хиландарци су краљу поклонили дрвени крст у дуборезу из 1781. године, рад монаха Лаврентија Хиландарца, бројаницу од ћилибара, Мирослављево јеванђеље и најстарији хиландарски документ, Оснивачку повељу Стефана Немање, које је краљ касније пренео у Народну библиотеку у Београду. Већ следеће године, краљ Александар је наложио израду фототипског издања Мирослављевог јеванђеља у 500 примерака.Приликом посете Хиландару, краљ је доделио висока одликовања истакнутим турским војницима и хиландарским монасима, међу којима је био и поменути манастирски библиотекар Сава Чех (он је добио Орден Св. Саве 3. реда). О. Сава у писму сведочи да није било довољно одликовања за све, тако да су неки накнадно послати из Београда.
Краљ је напустио Хиландар на Васкршњи понедељак. У повратку је на неколико сати посетио руски манастир и изразио жељу да до одласка у Србију посети све атонске обитељи.
https://www.instagram.com/p/DXR4OVNjelO/?igsh=eGtqNmtkeHN6d2d1
