„Ти понеси своје, ја ћу моје, а на крају ћемо видети колико ће коме да остане!” Овако се некада заказивала партија кликера. Кратко и јасно, уз мало зачикавања. Некада су кликераши оправдано били пркосни али поштени јер сама игра је витешка. Нема лажи, нема преваре. Све је прво пред очима, па онда у рукама. На крају би се увек знало у чијим џеповима колико кликера остане. Свако ко је икада играо кликера научио је да губи и да добија, а то што добије могао је одмах да осети као нешто пријатно, округло, глатко, нешто што се у џепу претварало у благо а у свакој помисли на победу у претходној партији у сјај једнопераца, двопераца, тропераца, четворопераца стакленаца или гвозденаца или порцуланаца разних величина.

Кликераши, било у дворишту било школи било у животу, јесу играчи који обећавају. Ту нема лажи и нема преваре. Кликераш је играч с кликерима, онај који брзо схвата, проницљив, бистар човек. То нисам ја измислила. Тако пише у великом Речнику српског језика Матице српске.

У речнику пише, ја сам, као и многи други, некада, у дворишту, искусила поразе и победе, пуне џепове и сјај помисли на добре потезе, а Снежана Тошовић, Сњежа Милутиновић и Ивана Кнежевић, поклоници науке, уметности и игре, основале су удружење „Кликераши”. Снежана Тошовић и Сњежа Милутиновић – математичари; Ивана Кнежевић – сликар. Све три грације су професори са лепим искуством у просвети и импресивним радним биографијама које би у овом тексту заузеле превише места јер из њих ништа не треба изоставити (толико су успешне). Снежана Тошовић је, поред много тога још, професор математике у Основној школи „Танаско Рајић” и стручни консултант у вртићу „Мали капетан” у Чачку; Сњежа Милутиновић, поред много тога још, ради у Регионалном центру за таленте у Чачку; Ивана Кнежевић је, поред много тога још, имала осам самосталних изложби својих слика и води школу цртања и сликања „Креативна јазбина”. Најважнија за ову причу јесте наклоност ка лепоти и напретку те исте лепоте, и оне лепше – оне паметне – и оне још лепше – храбре и паметне, каква лепота, у ствари, и треба да буде, а такву наклоност Снежана, Сњежа и Ивана имају, и у себи и код себе и близу себе, и умеју да јој удовоље негујући је, и у себи, и у посматрачима онога што раде, и у младим кликерашима са којима раде и са којима се упуштају у добре партије проширивања знања, примењивања вештина и стицања блага од ма какве добре материје. Уз њих и млађе кликераше, полазнике њихових радионица, таква лепота расте и развија се у нешто што се, од ма какве материје, пред нашим очима, претвара у драгоценост, благо у дечјим рукама, кадрим да лако, кроз игру, уче и науче како да створе лепши и бољи, сјајнији свет, и то у својој непосредној близини.

Претходне школске 2018/2019. године, тема радионица „Кликераша” био је Ваздух. Поменух ја малопре – од ма какве материје лепота може да расте у рукама кликераша. Може уз помоћ вештине, знања и искуснијих руку које су ту да покажу, усмере, придрже ако треба ипруже, а Снежана, Сњежа и Ивана и те како то умеју, могу и хоће.

Зато, млади Чачани, ако имате између шест и четрнаест година, дођите 11. септембра 2019. године, у 18 сати, на плато на Тргу устанка у Чачку, испред просторија Start up центра који ради у оквиру Научно-технолошког парка јер ће тада „Кликераши” одржати двосатну радионицу на којој ће представити свој план и програм рада за ову, долазећу, школску годину. Дакле, понесите мало своје радозналости, Снежана, Сњежа и Ивана већ носе добру вољу, а на крају ћемо видети ко ће какво благо да стекне.

Ивана Пајић

18. августа 2019. године, у Чачку