Сурови животни усуд и необуздана пошаст пандемије пре две недеље истргли су из загрљаја најмилијих нашег драгог суграђанина, супруга, оца, рођака, пријатеља и колегу, Зорана Ивановића – Ивана.

На данашњи дан када би, да је среће, Зоран у кругу најдражих прослављао свој 49. рођендан желимо да се још једном сетимо човека чијем смо се блиставом уму, интелигенцији, прегршти различитих раскошних талентата и ширини схватања и видика често дивили. Сећаће га се породица, друштво из “Дарагише” и Гимназије, из шаховског клуба, екипа са младалачких свирки, пријатељи са кошаркашких терена и многи други. Све те своје таленте носио је са собом лагано, као нешто само по себи уобичајено и подразумевано, не дозвољавајући да се време проведено са њим прелије у сферу устаљеног и уобичајеног.

Преносимо вам сећање Зоранове школске другарице Зоране Бојановић која се из далеког Чикага сећа њихових безбрижних заједничких гимназијских дана.

С поштовањем,
УДРУЖЕЊЕ ЧАЧАНА У БЕОГРАДУ