У Градској билблиотеци Владислав Петковић Дис у Чачку, а у оквиру 58. Дисовог пролећа, као и Светског дана књиге, одржана је промоција књиге Радмиле Петровић „Моја мама зна шта се дешава у градовима“. О књизи су говорили Марија Радуловић, Звонко Карановић и Петар Матовић.

У уводном слову Марија Радуловић је истакла да је књига ауторке „Моја мама зна шта се дешава у градовима“, постала хит међу читаоцима и постигла велику популарност на друштвеним мрежама и пре него што је издата. „Ово је лирска аутобиографија  о којој се ређе говори“, рекла је Марија указујући на велику храброст саме песникиње да пише о ономе о чему се у селу најчешће ћути.

Радмилин ментор, Звонко Карановић, песник и уредник Издавачке куће „Енклава“ није пропустио прилику да истакне да је данас, када је српска поезија у великој кризи, Радмилина поезија доживела невероватан успех. „Радмилу људи препознају и траже је. Њена поезија је дошла до њих зато што су људи жељни добрих ствари, а њена поезија то јесте. Она у својим песмама искрено говори о свему, тако да су се људи идентификовали са њом. У њеним песмама се осећају туга и меланхолија, она пише јасно и без великих реторичких фигура“, рекао је Карановић.

Професор српског језика и књижевности у Пожеги, уједно и песник, Петар Матовић, међу првима се сусрео са поезијом Радмиле Петровић. Кроз литератну секцију коју је организовао, пратио је њене почетне поетске кораке. У њему је имала пуну подршку и у радионици креативног писања. Захваљујући њему, још као средњошколка освајала је награде. О томе како су изгледали ти њени кораци, рекао је: „Трагала је  а истовремено и сумњала да ли је довољно добра у писању и то је било од великог значаја да постана то што јесте“.

Радмила Петровић има двадесет пет година, три издате књиге, лауреат је 42. Лимских вечери и победник 22. Поетског конкурса Десанка Максимовић, заступљена је у зборницима и онлајн часописима. Рођена је у Ужицу, а одрасла у селу Ступчевићи код Ариља. Завршила је економски факултет, а писањем поезије се бави од средњошколских дана. То што није завршила књижевности и то што себе назива аутсајдером била је управо позиција која је мотивисала да пише. Поред збирке „Моја мама зна шта се дешава у градовима“, која носи један ироничан, а уједно и тужан наслов, Радмила је издала и збирке песама „Мирис земље“ и „Целулозни рокенрол“. „ У својим песмама у најновијој збирци, пренела сам једну емоцију коју сви имају, али је крију. Сви смо ми понекад љути на своје ближње, али се многи од нас не усуђују то да кажу“, била је искрена Радмила.

Рођена као треће, „опет женско“ дете, успела је да на један сурови хумор дочара живот на селу који по много чему није идеалан. Из тог малог, сеоског света, дошла је у већи, а тај стални сукоб између села и града подстакао је да пише.

На крају вечери, ова „Шмекер девојка са перорезом у џепу и жицама у брусхалтеру“, читањем својих стихова који су се „низали као прасићи“, захвалила се присутнима који су дошли да чују њену поезију.

Нела Мечанин

Фото: Марина Луковић