U organizaciji Udruženja “Irmos”, u Velikoj sali čačanskog Doma kulture, a kroz predstavljanje monografije, upriličeno je veče posvećeno Svetom Savi. O našem najvećem svetitelju, arhiepiskopu i prosvetitelju govorili su Srđan Ercegan i dr Boris Stojkovski.
Izvođenjem pesama Tebe pojem, Agni Partene i Trisvetom pesmom, Hor „Slovoljubve“ je dao uvodnu notu jednoj beskrajnoj priči i razgovoru o Svetom Savi.
Predavač i autor knjige Sveti Sava, dr Boris Stojkovski je profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a urednik izdanja je Srđan Ercegan. Srđan je ujedno i priređivač Prve srpske ilustrovane Biblije čije je izdanje blagoslovio Njegova Svetost, patrijarh srpski, Gospodin Porfirije. Za mnografiju je izabrao veliki broj umetničkih dela koja ilusturju našeg Svetog Savu. Ističući Svetog Savu i Svetog kneza Lazara kao dve ličnosti koje su konstante srpske istorije, Ercegan se osvrnuo na to da u njima nalazimo dosta simbolike, jer je Sveti Sava bio pokretač svega, a Lazar je stradanjem završio svoj ovozemaljski život.
Autor teksta u monogafiji je dr Boris Stojkovski. U njemu je želeo da na naučno utemeljen način i što popularnije prikaže sve aspekte Svetog Save kao što su njegov život, mladost kao humskog kneza , i njegov rad na crkvi. Tu se nalaze i priče koje govore o o njegovom velikom značaju kod katolika, muslimana, kao i kod drugih pravoslavnih naroda. „Želeli smo da monografija bude sveobuhvatna, bogato ilustrovana i moćna biografija Svetog Save. Mi, naučnici, bavimo se Svetim Savom već više stoleća od Ilariona Ruvarca koji je utemeljivač srpske kritičke istoriografije, pa do danas gde se pojedine kolege vrlo ozbiljno bave tim periodom. Ovo je jedna priča koja je nedostajala a koja bi svima proširila saznanja o Svetom Savi, a da to ne bude samo školska slava, jer je on mnogo više od toga . Zbog svega toga, ova knjiga je od onih koja je za svaku kuću i svaku porodicu,“ kazao je Boris Stojkovski.
Sveti Sava je prvi srpski kosmopolita. Bio je u dijalogu sa skoro svim velikim vladarima u svetu. Ono što je posebno zanimljivo u monografiji o Svetom Savi, a što do sada nije isticano, to je njegov kult kod muslimana i kod rimokatolika. Sava je ujedno i pionir hrišćansko-muslimanskog dijaloga. „Preko renesansnih pisaca, dalmatinsko-dubrovačkih i rimokatoličkih, pokušali smao da osvetlimo i taj rimokatolički kult. Naravno, neki od njih su pisali iz razloga da Svetog Savu prikažu kao rimokatolika, ali je činjenica da je to jedno oduševljenje čitavog slovenskog sveta, bilo novokonvertovanih muslimana iz 16.veka, bilo rimokatolka od 16-19. veka. I ta ideja oduševljenja za Svetog Savu je zaista fascinantna,“ istakao je Stojkovski. Pored katolika i muslimana, veliki poštovaoci Svetog Save su i drugi pravoslavni narodi, kao što su Rusi, od Ivana Groznog, pa nadalje. Rusi su tu najistaknutiji. Kod Bugara, na najsvetijem njihovom mestu, manastiru Svetog Jovana Rilskog, postoji paraklis Svetog Save i Svetog Simeona. I kod Grka nailazimo na kult naših svetitelja u njihovim knjigama, kroz žitija, a izuzetno se poštuju i kod Rumuna.
U vreme kada smo okruženi jubilejima koji su vezani za Svetog Savu, Stojkovski i Ercegan su u monografiji dali svoj osvrt i na to. Dotakli su se sedam vekova kralja Milutina koji se mnogo pozivao na Svetog Savu, zatim sedam vekova Dantea koji je utemeljio italijanski književni jezik, potom šest i po vekova Maričke bitke koja je povezana sa smrću jednog od poslednjih Nemanjića na tronu na kome je sedeo Stefan Prvovenčani. „Tu je i pad Kupinika, poslednje prestonice srpskih despota u Ugarskoj, a kasnije i Habsburškoj monarhiji, tako da smo dobili novo težište srpskog naraoda kao što su Sremski Karlovci. Time je zaokružena jedna priča. Gde god je bilo srpskog naroda, ostala je i srpska kultura od Trsta do Arada, od Komorana do Soluna,“ dodao je Boris.
Sveti Sava je zasluženo trebalo da dobije jednu ovakvu knjigu koja će ući u srpske kuće, a to je bila Borisova i Srđanova jedina želja kada su se upustili u stvaranje monografije.
Nela Mečanin
