“Protiv Partizana, jedne sezone, publika je bila i na samom parketu”, priča Joja za rubriku “I ja sam igrao za Borac” i  nastavlja:

„Protiv Partizana, te jedne nezaboravne sezone, mnogi navijači zauzeli su čak i parket“, priseća se Joja u intervjuu za rubriku „I ja sam igrao za Borac“. „Kurćuba i ja smo se isticali kao najiskusniji igrači u sezoni kada smo se ponovo priključili elitnoj ligi. U ekipi su bili i legendarni Željko i Vlade…Prošetali smo se kroz ‘B’ ligu i trijumfalno se vratili u elitu“, nastavlja Joja, evocirajući uspomene na strastvene navijače tog perioda.

„Čačak je grad satkan od ljubavi prema košarci; to je sport koji je duboko utkan u našu kulturu i identitet. Dvorana je bila prepunjena do te mere da su ljudi, povrh dvorane, zauzimali konstrukcije kako bi prisustvovali. Postoje fotografije koje to svedoče. Tokom tih strastvenih susreta s Partizanom, publika je bila toliko zanesena da su neki završili na samom terenu. Zima je dodavala svoj pečat, stvarajući kondenzaciju zbog koje je pod bio klizav, što je davalo utisak kao da igramo hokej, a ne košarku.“

U Čačku je žamor o utakmicama trajao danima — sedam dana pre i sedam dana posle odigravanja.

„Da, to su bile analize i diskusije pravih zaljubljenika u sport. Čačak je poznat po svojoj najobrazovanijoj publici; čak su i sudije priznavale: ‘Kada mi neko u Čačku komentariše moju odluku, siguran sam da sam pogrešio.’ Danas, zbog prevelike ponude sportskih događaja, od Evrolige nadalje, ljudi zimi radije ostaju kod kuće uz televizor. Publika je manjeg brojnosti, a takvu atmosferu dvorane teško je ponovo doživeti.“

A kada bismo sastavili listu najboljih igrača, koje bismo odabrali? Svakako, uz razumevanje da svako ima pravo na svoje mišljenje.

„Igrao sam i s generacijama pre i posle mene. Džoli, Čuri, Nikola Jovanović, Šušić… Mišljenja su razna; neki veruju da je ranije bilo bolje, dok drugi misle suprotno. Nisam u mogućnosti da se opredelim, ali za čačansku košarku je najviše učinio Radmilo Mišović. Dragan Arsić i Maško Purić slede ga na listi, uz imena poput Mirka Drobnjaka, Marka Ivanovića, Vlada Androića, Mićka Uroševića, Kiće i Žoca… Svi su oni ostavili neizbrisiv trag”.

O budućim nadama i naslednicima razgovaraćemo u sledećem delu s Dobrilom Jojićem.

Nastaviće se…

Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs