Ovo je poseban dan za stanovnike Čačka! Ponovo radi biblioteka! I ne samo da radi,dobila je mnogo prostora, kažu da je najveća i najmodernija u Srbiji.

Za mene je ovaj trenutak posebno emotivan.Vratila sam se u mislima u 1976. kada sam prvi put igrala na ovoj istoj bini gde smo imali priredbu povodom Dečije nedelje. Samo što je sala bila nekako mračna i nije mi se svidela. Imali smo plastične venčiće u rukama i čekali da počne muzika sa magnetofona. Na slici (postaviću kad pronađem) dečaci i devojčice mirno stoje kao vojnici ,samo jedna žgoljava provlači obe ruke kroz onaj venčić,vrpolji se,maše mami. Tako je,baš ja. Narednih decenija pričali su da će tu biti biblioteka. Nisam verovala u to. Do danas, kad videh rođenim očima. Dok je Vladan Matijević kazivao svoju maestralnu besedu (prekrasan primer čiste metafore), rekavši, između ostalog i to, da su pisci danas prinuđeni da ublažavaju stvarnost kako bi im fabula delovala realnije, odlutah u vreme kada nam je stvarnost (barem meni,kao detetu) bila cvetna i lepa. Bez briga, problema i besparice, što od srca želim novosagrađenoj ustanovi kulture i njenim zaposlenima. Pa, neka nam je na radost čitanja ,usavršavanja i druženja nova biblioteka!!!

Aleksandra Mišić