U Četvrtu nedelju Velikog posta, kada Crkva slavi spomen Prepodobnog Jovana Lestvičnika, jednog od najvećih učitelja monaštva, osveštan je obnovljeni konak Dohija.
Konaci Dohija i Igumenarija obuhvaćeni su poslednjom fazom obnove izgorelog dela manastira. Stradali su u razornom požaru 2004. godine.
Dohija je građena krajem 13. i početkom 14. veka, kao i u 17. veku. Konak je pre požara imao pet etaža i u njemu se nalazila manastirska pekara, skladišta hrane (po grčkoj reči za magacin hrane ovaj objekat je i dobio ime Dohija) i monaške kelije.
Osnovna namena rekonstruisanog konaka je smeštaj monaha i broji 14 monaških kelija. Predviđena je i kelija za boravak lekara tokom redovnih dežurstava u manastiru – kelija za bolesnike (monahe ili poklonike) sa lakšim zdravstvenim tegobama, kao i posebna kelija za smeštaj gostiju sa invaliditetom u prizemlju.
U donjoj zoni Dohije nalazi se vešernica za pranje posteljine monaha i gostiju, kao i ostava za potrebe ambulante (smeštaj medicinske opreme i lekova).
Podrumski deo još uvek nije u potpunosti završen. Plan je da se u narednom periodu ovde uredi izložbeni prostor sa postavkom predmeta koji nisu izloženi u Riznici.
Iguman Metodije je, besedeći za trpezom, zablagodario hilandarskoj Igumaniji Bogorodici Trojeručici i svim hilandarskim Svetim ktitorima: Simeonu, Savi, kralju Milutinu i drugima, kao i danas slavljenom Prep. Jovanu Lestvičniku, zbog njihovog molitvenog pokrova nad Hilandarom i poduhvatom Obnove od požara. Posebno je istakao da se Hilandar ne obnavlja sredstvima iz programa Evropske unije, već su srpski narod i država Srbija, od početka Obnove njeni najveći donatori.
U osmovekovnoj hilandarskoj istoriji, i naše pokolenje je imalo priliku da potvrdi činjenicu da je Hilandar najveća srpska svetinja. I iskoristili smo tu priliku. Zahvalio je majstorima i inženjerima – neki od njih su se u međuvremenu upokojili i bratstvo ih pominje u molitvama – koji su najzaslužniji za sve što je do sada urađeno. Takođe, istakao je i nemerljivu ulogu Zadužbine Svetog manastira Hilandara.
У Четврту недељу Великог поста, када Црква слави спомен Преподобног Јована Лествичника, једног од највећих учитеља монаштва, освештан је обновљени конак Дохија.
Конаци Дохија и Игуменарија обухваћени су последњом фазом обнове изгорелог дела манастира. Страдали су у разорном пожару 2004. године.
Дохија је грађена крајем 13. и почетком 14. века, као и у 17. веку. Конак је пре пожара имао пет етажа и у њему се налазила манастирска пекара, складишта хране (по грчкој речи за магацин хране овај објекат је и добио име Дохија) и монашке келије.
Основна намена реконструисаног конака је смештај монаха и броји 14 монашких келија. Предвиђена је и келија за боравак лекара током редовних дежурстава у манастиру – келија за болеснике (монахе или поклонике) са лакшим здравственим тегобама, као и посебна келија за смештај гостију са инвалидитетом у приземљу.
У доњој зони Дохије налази се вешерница за прање постељине монаха и гостију, као и остава за потребе амбуланте (смештај медицинске опреме и лекова).
Подрумски део још увек није у потпуности завршен. План је да се у наредном периоду овде уреди изложбени простор са поставком предмета који нису изложени у Ризници.
Игуман Методије је, беседећи за трпезом, заблагодарио хиландарској Игуманији Богородици Тројеручици и свим хиландарским Светим ктиторима: Симеону, Сави, краљу Милутину и другима, као и данас слављеном Преп. Јовану Лествичнику, због њиховог молитвеног покрова над Хиландаром и подухватом Обнове од пожара. Посебно је истакао да се Хиландар не обнавља средствима из програма Европске уније, већ су српски народ и држава Србија, од почетка Обнове њени највећи донатори.
У осмoвековној хиландарској историји, и наше поколење је имало прилику да потврди чињеницу да је Хиландар највећа српска светиња. И искористили смо ту прилику. Захвалио је мајсторима и инжењерима – неки од њих су се у међувремену упокојили и братство их помиње у молитвама – који су најзаслужнији за све што је до сада урађено. Такође, истакао је и немерљиву улогу Задужбине Светог манастира Хиландара.
