Na 239. strani monografije AK Sloboda, koju su zajedno kreirali Adam Trifunović i Momčilo Jovašević, nalazi se rang-lista atletičara čačanskog kluba. Sa impresivnih 48 zlatnih, 36 srebrnih i 11 bronzanih medalja, ukupno 95 osvojenih odličja, na vrhu liste je Dušan Markešević.
U razgovoru sa Dušanom, on je podelio svoja sećanja na početke u atletici:
“U dobrom svetlu sam se pokazao na školskim krosevima u osnovnoj školi. Takmičio sam se i sa starijim generacijama, pokazao talenat, pobeđivao i tražio svoje mesto u atletici”, ističe Dule.
Na pitanje koji su ga treneri dočekali u AK Sloboda, Markešević odgovara:
“Slobodan Nidžović, od samog starta i bili smo tim do samog kraja karijere. A u AK sam došao preko Bratislava Radojičića.”
Govoreći o svojim drugarima i saborcima, Dušan se priseća:
“Već su trenirali Ivan Miladinović, Željko Marić, Radmila Josipović, Ivana Vukajlović, Gordana Trifunović… To je bila ekipa, a priključila se i Jelena Radomirović, mislim da je bio početak 1996. godine.”
Ovaj razgovor osvetljava put uspeha Dušana Markeševića i atmosferu koja je vladala u AK Sloboda tokom njegovih početaka.
Dušan Markešević, najbolje rangirani atletičar čačanskog kluba AK Sloboda, proveo je značajan deo svog života posvećen atletici, trenirajući sve do 2008/09. godine. Tokom svoje karijere, sakupio je impresivan broj medalja, što ga čini najuspešnijim atletičarom Slobode. Posebno ponosan je na svoje evropske medalje i 13. mesto na Svetskom prvenstvu za mlađe juniore, gde je bio najbolje plasirani belac, iza 12 tamnoputih sportista.
U razgovoru, Dušan je podelio svoje utiske o monografiji koja je izdata povodom šezdesetogodišnjice kluba: “Zahvaljujući koautorima, imamo monografiju koja će imati počasno mesto na policama. Uvek ću moći da se setim kolega atletičara sa kojima sam trenirao.”
Nakon sportske karijere, Dušan je krenuo u potpuno drugačijem pravcu, vodeći elektroservis i baveći se popravkom alata i trgovinom. Iako više nije direktno uključen u atletiku, ljubav prema sportu ne jenjava:
“Ne stižem da pomno ispratim, ali kad vidim neku vest, prenos atletike odmah se zainteresujem.”
Seća se i zajedničkih trenutaka, treninga, sa Ivanom Španović na raznim kampovima, kao i susreta sa olimpijskim pobednikom Bekeleom na velikim takmičenjima. Na kraju razgovora, predlog određenih ljudi da postane počasni građanin Čačka, dogovorili smo se i za kaficu. Monografija AK Sloboda ostaje kao trajni zapis o uspehu i trudu čačanskih atletičara, među kojima Dušan Markešević zauzima posebno mesto.
Đurđe M. / Kablarnet.rs
Na 239. strani monografije AK Sloboda, koautora Adama Trifunovića i Momčila Jovaševića, nalazi se rang – lista atletičara čačanskog kluba. Sa 48 zlatnih, 36 srebrnih i 11 bronzanih medalja, ukupno 95 osvojenih odličja, najbolje rangirani atletičar je Dušan Markešević.
Normalno, i sa Dulom smo obavili kraći razgovor i evo šta nam je rekao.
“U dobrom svetlu sam se pokazao na školskim krosevima u osnovnoj školi. Takmičio sam se i sa starijim generacijama, pokazao talenat, pobeđivao i tražio svoje mesto u atletici”, priča za Kablarnet.rs Markešević.
Koji treneri su Vas dočekali u AK Sloboda?
“Slobodan Nidžović, od samo starta, i bili smo tim do samog kraja moje karijere. A u AK Sloboda došao sam preko Bratislava Radojičića.”
Ko su bili drugari i saborci iz kluba?
“Već su trenirali Ivan Miladinović, Željko Marić, Radmila Josipović, Ivana Vukajlović, Gordana Trifunović…To je bila ekipa – tim, a priključila se i Jelena Radomirović, mislim da je početak bio negde 1996. godine.”
I koliko godina ste trenirali?
“Ukupno do 2008 ili 2009. godine. Za to vreme kažu da sam, po broju osvojenih medalja, postao najuspešniji atletičar Slobode. Naravno, najdraže su mi evropske medalje i 13. mesto na SP za mlađe juniore.”
Kako ljudi doživljavaju to 13. Mesto?
“Ne shvataju baš ozbiljno 13. mesto, ali reč je o Svetskom šampionatu i o tome da sam bio najbolje plasirani belac, a da su tamnoputi sportisti, njih 12, bili ispred mene. Dakle, bio sam najbolji belac na svetu.”
Klub slavi šest decenija, izdata je monografija. Kakvi su Vaši utisci?
“Zahvaljujući koautorima imamo monografiju koja će imati počasno mesto na velikom broju polica. I tako ću uvek moći da se setim kolega atletičara, sa kojima sam trenirao, delio dobro i zlo. Ne smemo zaboraviti ni Dragana Dukanca, Dragana Sekulića koji su ostavili veliki pečat u čačanskom, srpskom, klupskom sportu.”
Po završetku sportske karijere niste razmišljali o radu u Kraljici sportova?
“Otišao sam skroz, ali baš skroz, na drugu stranu. Vodim elektro servis, popravljam alate, uz malu trgovinu”.
Čačanska i srpska atletika danas?
“Ne stižem da pomno ispratim, ali kad vidim neku vest, prenos atletike odmah se zainteresujem. Ljubav prema kraljici sportova ne može da nestane tek tako.”
Sa Ivanom Španović ste trenirali na raznim kampovima?
“Da, da, mada je počela, jer je mlađa, nakon mene da trenira. Puno je napravila, a ja se rado sećam i susreta sa olimpijskim pobednikom Bekeleom na baš velikim takmičenjima.”, zaključio je Markešević.
Monografija AK je više nego iscrpna i donosi rezultate atletičara Slobode. Na kraju razgovora sa Dulom dogovorili smo se za kaficu uz predlog da Dušana Markeševića određeni ljudi predlože za počasnog građanina našeg grada.
Đ.M. / Kablarnet.rs
