U Turskoj je izabran za najboljeg igrača kola, ali krenimo redom, od početka karijere.

Dakle, naš sagovornik, gazi devetu deceniju života, ali se seća svog trenera Iva Stevovića. Stevović je bio državni reprezentativac, kapiten, koji je prešao u Egipat. Iz zemlje faraona slao je opremu igračima Borca.

“Da počnem sa zanimljivom pričom. Posle treninga, na igralištu FK Borac, došao sam kući. Roditelji me pitaju: “Gde si bio Jugoslave”?, a ja odgovaram da ne znam. Šta se dogodilo? Lopta me je pogodila u glavu, od siline udarca, a lopte su bile teške, verovatno sam dobio potres mozga. Prebacili su me u beogradsku bolnicu i kada sam se vratio dobio sam zabranu. Međutim, “prevario” sam roditelje jer sam počeo da treniram sa Slobodom. Oni su obilazili terene pored Morave, videli da me nema i bili su mirni. Nisu ukapirali moj plan, da sam im zavarao trag”, priča nam jedan od legendarnih igrača Borca Jugoslav Jugo Dabović.

Jugo je teren delio sa Perom Terzićem, Dušanom Radonjićem, Racom Dragićevićem, Puzom…

“Treneri su se menjali, a obično kada nekog zamene pozovu Biju Stankovića. Škoba Filipović je bio najveći trener u Čačku. Jednom prilikom je rekao: “Nikakav si fudbaler, ali doktor za golove”.

Dalje, da ostane zabeleženo, Borac ste uveli u Drugu ligu?

“Lepše je reći da smo zajedno ušli u viši rang. Kvalifikacije smo igrali sa Titogradom, za koji je nastupao Rašović koji je kasnije prešao u Partizan. Bili su dobri, ali dao sam i namestio gol”.

Ko su bili dobri igrači Borca kada posmatramo Vaše vreme?

“Pero Terzić koji je bio tehničar, a igrao je i u podmlatku Zvezde”.

Da li ste zadovoljni igračkom karijerom?

“Naravno, utisak je da mi je sve išlo kao podmazano”, zaključuje prvi deo razgovora Jugo Dabović.

O karijeri, klubovima, životu, porodici, prijateljima čitajte u nastavku intervjua.

Nastaviće se…

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs/ Foto: Priv. arh. Jugoslava Dabović

Donosimo vam priču o jednom od legendarnih igrača fudbalskog kluba Borac, Jugoslavu Jugu Daboviću, koji se sa neizmernim entuzijazmom priseća svog vremena na terenu. Ovaj gospodin u poodmaklim godinama, sa bezbroj anegdota koje britko prenosi, započinje priču o svom treneru Ivu Stevoviću, koji je, kao kapiten reprezentacije, ostavio dubok trag. Iz dalekog Egipta, Stevović je slao opremu svojim igračima, što još jednom svedoči o privrženosti i zalaganju koje je imao za svoj tim.

Dabović evocira uspomene na dane kada su lopte bile teške, a udarci snažni. Priseća se neočekivanog incidenta kada je lopta udarila u njegovu glavu, što ga je odvelo u beogradsku bolnicu. Ovo iskustvo nije obezhrabrilo mladog Juga. Iako su roditelji zabranili dalje treniranje, njegovo srce nije poznalo prepreke; nastavio je sa treninzima kod Slobode, vešto izbegavajući pažnju svojih roditelja.

U tom periodu igrao je rame uz rame sa velikim imenima kao što su Pera Terzić, Dušan Radonjić, Raco Dragićević i Puzo. S vremena na vreme, kao i obično kod promena trenera, Bija Stanković je bio pozivan da pronađe najbolje rješenje. No, Škoba Filipović ostaje najemenitiji trener u Čačku, koji je jednom prilikom nazvao Juga “nikakvim fudbalerom, ali doktorom za golove”.

Naša priča se zatvara, trenutno, osvrtom na uspeh Borca i plasmanom u Drugu ligu, gde se Dabović s ponosom priseća kako je on, zajedno sa svojim timom, uveo klub u viši rang. U narednim delovima intervjua, bavićemo se detaljnije karijerom, klubovima, životom, porodicom i prijateljima ovog fudbalskog veterana.

Pratite nas za inspirativne priče prekaljenih sportista.

Nastaviće se…

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs/ Foto: Priv. arh. Jugoslava Dabović