Naša Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis postala je svetionik magije reči, umetnosti i muzike povodom Svetskog dana knjige. Živeli smo večeras kroz Disoviziju, sinonim proleća reči, zahvaljujući neumornoj voditeljki i organizatorki, profesorki Gimnazije, Ani Ranđić. Prostor biblioteke bio je ispunjen duhom umetnosti i emocije koje su se širile poput talasa. U publici su pored posetilaca, učenika viđene i profesorke srpskog jezika Blagojević, Popović, Mišić…

Veče je otvorila Lara Martin, dok je Jovana Lazarević osvetlila naše umove osvrtom inspirisanim rečima Josifa Brodskog: “Veći greh od spaljivanja knjiga je njihovo nečitanje.” Osetili smo duboku povezanost s našim unutrašnjim piscima, jer reči su bile most između duša.

Vibracije muzike su dopirale do svakog srca kroz Ejmi Vajn Haus melodiju koju je oživeo Anđela Jovanović na saksofonu. Učenik Tehničke škole, Vuk Drinčić, s ponosom je predstavio svoju pesmu “Rat reči”, dok je Danko Marković zainteresovao publiku pesmom na engleskom jeziku, izvedenom od strane Lare Martin. Jovana Lazarević nam je potom prenela muziku kroz svoje prste svirajući gitaru.

Natalija Ćurčić je mudro podsetila na Isidoru Sekulić i njen uvid: poezija ne može bez duše, baš kao što ni čovek ne može bez daha. Anja Davidović, pesnikinja koja je rasplamsala strast reči, pokazala je da umetnost dolazi iz srca. Kroz sve performanse, citati Vlatka Stefanovskog zvonili su u našim mislima: “Pravih se reči uvek kasno setim, a odgovor znam tek kad ostanem sam.”

Ova veče bila je ne samo oda književnosti već i dokaz da su svi ljudi pesnici u srcu, iako mnogima od nas ponekad nedostaju reči da to izraze. U snovima koje smo delili, istražili smo unutrašnje svetove onih koji se ne boje da govore.