Divovske ruke čuvaju mlado drvo. Instalacija u Čačku kakva se ranije viđala po nekim evropskim gradovima deluje pomalo iščašeno, jer okolo je svuda beton.

foto Marija Janković

Poštovani čitaoci,

Ispod tezgi sa voćem, povrćem i polovnom garderobom, na beogradskim pijacama se prodaje ono što ne bi smelo – rezani duvan. Za njega morate da pitate pomalo zaverenički.

Kad ošacuju da niste policajac u civilu, kažu da je cena trista dinara za sto grama. Domaći, kaže prodavačica. „Odličan, iz Ljubovije, nije mnogo jak.“

Paklica od 20 cigareta na kiosku košta oko 400 dinara, a 25 grama legalnog rezanog duvana sa akcizom košta 350 dinara. To je skoro pet puta više nego na pijaci.

Prema zakonu, za proizvodnju duvana treba imati registrovano gazdinstvo, minimalnu površinu za uzgoj i biti u registru proizvođača.

Uzgoj za ličnu upotrebu nije dozvoljen. Ako se legalno uzgaja za otkup, cene se kreću od dva do dva i po evra po kilogramu, dok suvi list može dostići i pet evra. Međutim, na pijaci se nelegalno može zaraditi bitno više.

Na Zelenom vencu prodavci su prilično otvoreni. Duvan ima svoje varijante: „jači“, „slabiji“, „srednji“.

„Ovaj iz Mostara je najbolji koji se može pronaći u Beogradu“, govori prodavačica, nudeći i već zamotane cigarete – 20 komada je 150 dinara.

Beograđanin Miroslav godinama kupuje duvan na Zelenom vencu. Kaže, za prijateljicu koja živi u drugom delu grada. „Ona nema 400 dinara za cigarete dnevno, teško živi, a još se i truje.“

Kuća sa dvoje pušača koji troše po paklicu dnevno na kiosku za duvan ostavi 24.000 dinara mesečno za tih 1.200 cigareta.

Ako se jedna cigareta savije sa oko 0,7 grama duvana, onda duvan ispod tezge za 1.200 cigareta staje svega oko 2.500 dinara. Dodajte tome cenu za filtere i papiriće, i eto mesečne uštede od oko 20.000 dinara za domaćinstvo sa dvoje pušača.

Na pijaci na Vidikovcu prodavci rade u dve smene. Prepodne se može kupiti bosanski duvan, a popodne novopazarski, mada ima i šabačkog.

Na tezgi na kojoj se prodaje bosanski, prodavačica kaže da je u pitanju čist duvan i da je zato „bolji“ nego cigarete. Na pitanje da li je prskan, odgovara: „Ko može da Vam garantuje da nešto jeste ili nije prskano, pa jagode su pune pesticida.“

Ne zvuči baš marketinški, ali kaže da se ljudi vraćaju i da ima stalne kupce.

Jedna mlada Novosađanka svoje iskustvo sa duvanom opisuje drugačije. „Duvan sa pijace sam kupovala na početku studija, jer je bio jeftiniji, ali sam prestala da ga kupujem kada su počeli kašalj i vrtoglavica.“

„Beogradske pijace“ nisu odgovorile na naš upit. Džabe smo slali pitanja i Ministarstvu unutrašnjih poslova o proizvodnji, distribuciji i zaplenama ilegalnog duvana.

Prema podacima sa sajta MUP-a, poslednja zaplena duvana na pijaci u Srbiji zabeležena je u januaru ove godine u Nišu, kada je oduzeto 236 kilograma.

Dok prodavci strahuju od „službi“, mušterije znaju da kupuju nešto što ne bi smele, ali znaju i zašto. Mala li je ušteda na ovu skupoću, kad već ne mogu da se batale cigarete…

priču donela Isidora Cerić

📢 Znate gde je pretplata na Međuvreme plus. Možete podržati ovaj njuzleter i donacijom, jednokratnom ili mesečnom. Sami birate iznos. To možete učiniti na platformi buymeacoffee.

Sećanja iz Irana
Na kioscima je prvomajski dvobroj „Vremena“ koji vredi svake pare jer onde ima mnogo velikih priča i intervjua bez roka trajanja.

U uvodnom delu, pitamo se da li brzi letnji izbori mogu nekoga da uhvate na krivoj nozi. Politikolog Aleksandar Ivković nam kaže da studente – ne mogu.

„Ukoliko izbori budu na leto, pominju se dva faktora. Jedan je da će ljudi otići na godišnje odmore, a ja mislim da to neće uticati na izborni rezultat onoliko koliko se ljudi sada pribojavaju. Kao drugi faktor se pominje iznenadno hvatanje protivnika, što nije slučaj“, kaže on.

Rusija je prihvatila zapadnu argumentaciju za Kosovo i koristi je u komadanju Gruzije i Ukrajine, kaže u velikom intervjuu za „Vreme“ Valur Ingimundarson, profesor savremene istorije na Univerzitetu Islanda.

„Zapad insistira na argumentu da je Kosovo sui generis (jedinstven) slučaj, neuporediv sa bilo kojim drugim“, kaže. „Upravo je to uvek bila Ahilova peta zapadne argumentacije – ne to da na Kosovu nije bilo ozbiljnih kršenja ljudskih prava, već to veštačko insistiranje na tome da je ovo nešto potpuno jedinstveno i neuporedivo sa bilo čim drugim.“

Branislav Jakovljević već deceniju vodi akvarijum na Dedinju – kako kaže, uz pomoć štapa i kanapa. Ali, knjiga utisaka je puna lepih poruka. Zato se raduje izgradnji akvarijuma na Ušću, iako je to u javnosti kontroverzna tema.

„Kako će izgledati naš akvarijum treba da odredi stručna zajednica u kombinaciji sa ozbiljnim iskustvom koje postoji, a ne Turci niti bilo ko sa strane. Turci će da grade i da odu, a tu sutra treba da rade naši stručnjaci i mladi biolozi, ljubitelji prirode i volonteri“, kaže za „Vreme“.

Anja Mihić piše o „mračnoj strani interneta“, grupama, forumima i sajtovima gde se deli osvetnička pornografija i na drugi način ponižavaju žene. To je uzelo maha i u Srbiji.

Boško Jakšić je izbliza svedočio iranskoj revoluciji pre skoro pola veka. Sada za „Vreme“ donosi „Persijske minijature“ (gornja slika), tekst o tome kako su mu tih dana i handžari bili pod grlom i kako je sa kolegama iz Vašington posta i Los Anđeles tajmsa ušao u vojnu bazu.

Ako neko i ne zna lik, glas zna sigurno! Veliki Dejvid Atenboro uskoro slavi svoj prvi vek među ljudima koje je zadužio nebrojenim emisijama o prirodi.

„Atenboro nas je poveo na put novog načina posmatranja i razumevanja živog sveta u prirodnom okruženju i spoznaje o sopstvenom uticaju na njega, a njegovi serijali su postavili nove standarde kvaliteta snimanja i pripovedanja. To što puni 100 godina istovremeno je i spoznaja da ćemo ostati bez njega, ali i povod za slavlje života, borbe, ljubavi i prirode“, piše Marija Vidić u članku.