Urednik Sportske redakcije Radio Beograda 1 Vlade Radičević dobitnik je ovogodišnjeg „Zlatnog mikrofona“, priznanja koje dodeljuje Radio Beograd. Gostujući u Jutarnjem programu Radio Beograda 1, govorio je o nagradi, višedecenijskom iskustvu sportskog reportera, izazovima radio-prenosa i značaju očuvanja tradicije sportskog novinarstva.Gostujući u Jutarnjem programu Radio Beograda 1, Radičević je govorio o značaju nagrade, više od tri decenije dugoj karijeri, izazovima sportskog radio-reporterstva i očuvanju tradicije sportskog novinarstva. Osvrnuo se i na najznačajnije trenutke svoje karijere, među kojima posebno pamti utakmicu Srbije i Nemačke na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. godine.
„Nagrada mnogo znači, veoma mi je draga, jer dolazi od kolega, od ljudi koji su obeležili jedno blistavo vreme, rekao bih, Radio Beograda, jer svako vreme nosi svoje izazove i svako vreme u radiju ima svoje novinarske junake.“

Istakao je da je ponosan i zbog toga što je priznanje dobio od ljudi koji su devedesetih godina vodili tu redakciju. Pomenuo je Marka Markovića, Jordana Ivanovića i Mijaila Kostića, koji su mu, kako je naveo, bili podrška na početku karijere. Od njih je mnogo naučio i oseća veliku odgovornost prema njima.

Velika odgovornost usmerena je i prema slušaocima, koji mu mnogo znače, kao i njihovi komentari i podrška.

„Radimo za njih, jednostavno osluškujemo šta oni kažu posle naših prenosa, posle izveštaja sa nekih važnih sportskih događaja. I u skladu sa tim, a želja nam je, naravno, da budemo uvek aktuelni, brzi, da budemo zanimljivi i pravimo emisije na Prvom programu“, rekao je Radičević.

Bez slike, sa punom odgovornošću
Govoreći o sportskom novinarstvu na radiju i o tome koliko je zahtevno dočarati slušaocima atmosferu kada nemaju sliku pred sobom, Radičević je rekao da to nije lako, ali da se trude da na najbolji način, pre svega objektivno, prikažu ono što se dešava na sportskom terenu.

Naveo je da je prenosio više od 50 utakmica večitih derbija, duela između Crvene zvezde i Partizana, i da je tokom godina bilo mnogo izazova i neizvesnosti. Na početku karijere, kako je rekao, bilo je i mnogo treme, jer se nikada ne zna šta novinara očekuje na nekom događaju. Dobra priprema je neophodna, ali se tokom prenosa mora pratiti i prilagođavati dešavanjima na terenu.

„Ja mogu za sebe, eto, ako moram da govorim o sebi, iako mi to nije baš prijatno, da kažem da pripadam možda tom staromodnom, uslovno rečeno, kovu radio-reportera. Dakle, ne forsiram mnogo statistiku, više se oslanjam na opis i ono što se dešava na terenu. Mnogo mi je važnije da ljudima objasnim šta se u tom trenutku dešava na utakmici nego da se bavim statistikom“, objasnio je Radičević.

Dobrog sportskog radio-novinara odlikuju glas, brzina i sposobnost reakcije, ali i dobro poznavanje sporta. Uz sve to, značajni su i talenat i umeće da se sve te osobine primene u pravom trenutku i na odgovarajući način, ocenio je Radičević.

https://www.rts.rs/magazin/film-i-tv/6053704/novinar-vlade-radicevic-dobitnik-zlatnog-mikrofona.html

Podsetio je da su dugi niz godina radili i bez monitora, odnosno da na komentatorskoj poziciji nisu imali priliku da vide usporeni snimak ili ponove neki detalj.

„Dakle, moramo u trenutku da donesemo presudu, da damo svoj komentar, da li je bio penal, da li je bio ofsajd, da li je gol regularan. I u tom smislu, mislim da radio-reporteri, u odnosu na sve druge reportere, televizijske pre svega, imaju mnogo veću odgovornost i veću ozbiljnost. Mora da bude baš, baš dobro pripremljen da bi na pravi način ispratio jednu utakmicu“, rekao je Radičević.

Na pitanje koliko se promenio način na koji publika danas prati sport i kako se Sportska redakcija prilagođava tim promenama, Radičević je najpre istakao da nagradu koju je primio deli sa svim kolegama iz redakcije.

„Ona je na neki način posvećena velikanima sportskog reporterstva, ali delim je sa kolegama iz sportske, jer sa mnogima od njih sam svih ovih godina, više od tri decenije, delio mikrofon na talasima Prvog programa“, rekao je.

Dodao je da su spremni da prate nove trendove i da se menjaju, kao i da koriste savremene tehnologije u meri u kojoj im to vreme i uslovi na stadionu dozvoljavaju. Naveo je da sada na utakmicama često imaju i monitore i mobilne telefone.

Ponovio je i savet koji im je, kako je rekao, Marko Marković dao pre skoro 30 godina:

„Najvažnije je da budete dobro pripremljeni. Pripremite sve te podatke da imate na papiru, a onda, ako iskoristite 10 odsto od onoga što ste pripremili, znajte da je vaš prenos bio uspešan.“

Prenos koji se pamti — Južna Afrika 2010.
Na konstataciju da radio-prenos često ostaje slušaocima u pamćenju upravo zbog načina na koji je reporter preneo događaj i emocije koje ga prate, kao i na pitanje da li postoji prenos koji posebno pamti u svojoj karijeri, Radičević je rekao da su radio-reporteri izuzetno cenjeni u Južnoj Africi, Španiji, ali i širom Evrope.

„Ta dinamika, ta raznovrsnost reči, ti opisi doprinose da radio-reporter kod slušalaca izazove posebnu emociju. I zato su radio-prenosi mnogo uzbudljiviji u odnosu na, recimo, neke televizijske prenose, jer na radiju vi ne vidite sliku, nego zavisite od procene i utiska radio-reportera“, rekao je.

Dodao je da radio-reporteri ponekad možda i preteruju, pogotovo kada igra reprezentacija.

„Svi smo tu da navijamo za reprezentaciju, ali da budemo apsolutno objektivni kada igraju naši klubovi. Dakle, tu ne postoji ni trunka navijanja“, rekao je Radičević.

Kada je reč o velikim sportskim događajima, naveo je da pamti mnoge sa Olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava u različitim sportovima, ali je ovom prilikom izdvojio Svetsko prvenstvo u fudbalu u Južnoj Africi 2010. godine i čuvenu utakmicu Srbije i Nemačke, kada je naša reprezentacija golom Jovanovića pobedila rezultatom 1:0.

Priprema je osnov svakog uspeha
Rad u Sportskoj redakciji podrazumeva mnogo planiranja i priprema pre početka prenosa ili emisije. Priprema je osnov svakog uspeha, rekao je Radičević i podsetio da Sportska redakcija već decenijama prati najznačajnija sportska dešavanja, od Olimpijskih igara do svetskih i evropskih prvenstava.

Kao nešto čime se posebno ponose, naveo je da su Radio Beograd i njegova Sportska redakcija dali poseban pečat večitom fudbalskom derbiju i uticali na njegov ugled i popularnost. Radio Beograd je, kako je istakao, jedina radio-stanica koja je prenosila sve večite fudbalske derbije od 7. januara 1947. godine do danas.

„Radio Beograd nije propustio nijednu fudbalsku utakmicu između Zvezde i Partizana. Ponosni smo na velikane, trudimo se da zadržimo visok nivo u svetu radio-novinarstva i mislim da uspevamo u tome, a izazovi su veliki, jer svake godine imate po nekoliko velikih svetskih takmičenja i na domaćoj sceni. Sve to treba ispratiti, i kadrovski i na svaki drugi način“, rekao je urednik Sportske redakcije Radio Beograda i dodao da imaju podršku rukovodstva kuće, kako Radio Beograda tako i RTS-a.

ДОНАЦИЈЕ

Na pitanje koliko je važno i izazovno očuvati sportsku tradiciju koju Radio Beograd neguje, Radičević je rekao da to jeste izazov, ali da ga raduje dolazak mladih, talentovanih ljudi, koji će dobiti priliku da pokažu svoje sposobnosti.

„Mi smo sve stariji, naravno. Tu smo da pomognemo, da damo adekvatan savet, ali verujem da na ovim prostorima ima mnogo talentovanih novinara, radio-reportera. Radio Beograd je takva kuća, sa tradicijom, koja zna da ceni svaki talenat. Radio Beograd daje priliku svakome da pokaže koliko vredi. I raduje me činjenica da stižu mladi ljudi koji će uneti jednu novu energiju u Radio Beograd, a samim tim i u Sportsku redakciju“, rekao je, uz napomenu da i sam razgovor sa novinarkom doprinosi tom optimizmu.

Govoreći o prvom savetu koji je dobio kao mlad novinar početkom devedesetih godina prošlog veka, Radičević je rekao da ga često pitaju da li se on odnosio na praćenje nekog događaja, ponašanje na komentatorskoj poziciji, na stadionu, tokom događaja ili u studiju. Međutim, savet je bio drugačiji.

„Prvi savet koji sam dobio od Marka Markovića, koji mi je i bio mentor tih prvih godina kada sam bio saradnik ovde u Radio Beogradu, bio je: ‘Slušaj, jesi talentovan i sve, vredan si, radiš, ali gledaj da te prihvate i kolege. Gledaj da te prihvati redakcija.’ I zaista, nisam se ja nikome dodvoravao niti udvarao. Želeo sam samo da radim svoj posao, odgovorno, posvećeno, i uvek sam se držao tog njegovog saveta“, rekao je Radičević.

Dodao je da je uvek nastojao da bude na pravom mestu u pravo vreme, na sportskom događaju, stadionu ili u dvorani, kao i da je pratio gotovo sve timske sportove u direktnom prenosu.

„Uvek sam se trudio da imam tu jednu veliku dozu kolegijalnosti i da se uvek nađem tu da pomognem kolegi sa kojim trenutno pratim događaj ili kolegi iz neke druge redakcije“, rekao je.

Na pitanje koji bi veliki sportski događaj ponovo prenosio uživo kada bi mogao da bira, Radičević je rekao da je, nažalost, najviše pratio fudbal, u kojem naša reprezentacija nije imala mnogo uspeha. Bilo je velikih utakmica, velikih očekivanja i mnogo razočaranja.

ДОНАЦИЈЕ

„Na kraju, nije mi, naravno, žao što sam izabrao fudbal kao prvi sport, drugi mi je košarka. U košarci je bilo velikih uspeha. Prenosio sam sve što je moglo da se prenosi. Dakle, nemam nekih specijalnih želja. Radio sam finala svetskih prvenstava u košarci. Prenosio sam pojedinačne mečeve na Olimpijskim igrama, kad smo osvajali medalje, i to zlatne. Radio velike fudbalske utakmice. Dakle, u tom smislu nemam velikih želja, ali eto, ako me već pitate za želju, voleo bih da prenosim, recimo, finale Evropskog prvenstva u fudbalu u kom igra Srbija. E sad, izgleda da su mi te želje prevelike“, rekao je Vlade Radičević, urednik Sportske redakcije Radio Beograda i ovogodišnji dobitnik „Zlatnog mikrofona“, gostujući u emisiji „Jutro je“ Radio Beograda 1.

Radio Beograd