Psiholog Aleksandar Dimitrijević u kolumni piše o stigmatizaciji osoba koje imaju psihičke tegobe. „Jedna hospitalizacija vodi izopštenosti, samoći, ćutanju: niko više neće dozvoliti da mu govorite o svom unutrašnjem životu ili će na svaki vaš pokušaj da otpočnete ličnu priču prosto reći ili makar pomisliti: ‘Ma, pusti ga, šizofreničar.’ U ‘niko’ treba ubrojati i članove porodica i supružnike…“

Novi stakleni vidikovac na Kablaru je ponos bivšeg predsednika koji je kazao da privredni razvoj i zaštita prirode mogu ruku pod ruku. Verovatno nije tako mislio, ali baš sa tog vidikovca puca pogled na tepih od zelenih algi preko delova jezera Međuvršje.

I površina jezera Parmenac, koje je sa Međuvršjem povezano istim tokom Zapadne Morave, potpuno je prekrivena algama.
Biološkinja Biljana Ćirović objašnjava da je u pitanju proces koji se naziva eutrofikacija, odnosno „cvetanje“ vode. Proces je prirodan, ali je u slučaju Međuvršja i Parmenca, nadomak Čačka, poslednjih godina znatno ubrzan.

„To je zbog dodatnih zagađenja. Osnovni problem je ogroman priliv organskih materija, prvenstveno fosfora i azota“, priča Ćirović za Međuvreme.

U jezerima se zbog povećane količine hranljivih materija stvaraju uslovi za bujanje algi i cijanobakterija. One se prenamnožavaju, troše kiseonik, a kada uginu, padnu na dno i raspadaju se. Time se količina organske materije povećava, a nivo kiseonika smanjuje.

To je naročito veliki problem kod Međuvršja (slika ispod), jer su dve trećine jezera pod muljem, a izmuljavanje se obećava decenijama.

Prvo je početkom 2014. godine vlast obavestila medije da će se mulj izvoziti u Japan. Zatim je 2020. godine Vlada predstavila „Projekat Međuvršje“, kojim je predviđeno čišćenje jezera u više faza. Potom je 2023. godine održan sastanak radne grupe za izmuljavanje jezera, gde je procenjeno da bi investicija mogla da košta 40 miliona evra, a da bi izmuljavanje trebalo da traje između oko dve godine.

Međutim, ni dvanaest leta kasnije mulj nije očišćen, a iz godine u godinu površina jezera prekrivena je sve širim slojem algi i trave.

Jedan Čačanin koji ima vikendicu na jezeru kaže da tokom leta nije bilo moguće čamcem proći od Ovčar Banje do brane u Međuvršju. Ni turistički katamarani, dodaje, nisu mogli da prođu kroz delove jezera.

Nadomak brane kod jezera Parmenac  zatekli smo nekoliko pecaroša koji kažu da se izmenio riblji fond. I dalje grizu, ali obično grgeč, štuka i som, dok je klen postao retkost iako je pre nekoliko godina bio rasprostranjen.
Biološkinja Biljana Ćirović kaže da smanjena količina kiseonika diktira ko opstaje. „Celokupan biodiverzitet se smanjuje, a posebno je ugrožen riblji fond. Posledice se prenose kroz čitav lanac ishrane.“

„Kada se voda ohladi, alge će se povući sa površine, ali neće nestati. Deo biomase će pasti na dno i nastaviti da se razgrađuje, ali sa porastom temperature ciklus će se ponoviti“, dodaje ona.

Posebna muka je, kaže, što je Međuvršje zatvoren ekosistem sa sporim protokom vode. Zbog toga mehaničko uklanjanje algi može da bude samo privremeno rešenje.

Za sada, sa novog vidikovca na Kablaru sve izgleda zeleno i mirno, ali tek kada se siđe na obalu može se videti da zeleni pejzaž nije deo prirodnih lepota Ovčarsko-kablarske klisure, već predvorje ekološke katastrofe koju vlasti samo posmatraju.

priču donela Isidora Cerić