Željko Marić se, na početku sportske karijere, kratko bavio fudbalom. Ujak, i sestra od tetke, koju puno pozdravljamo, su bili “krivci” za “fudbalsku karijeru”. Međutim, u OŠ je beležio dobre rezultate na kros takmičenjima i nastavnica fiskulture usmerila je Željka ka atletici.

“Nisam bio prvi, ali uvek drugi ili treći na tim takmičenjima. Nastavnica je zapazila moje rezultate i usmerila me ka treneru Ratomiru Poledici, a kasnije ka AK Sloboda i Slobodanu Nidžoviću“, priča nam Željko Marić.

Jedno vreme ste trenirali sa Draganom Dukancem.

“I sa članovima moje generacije. Od takmičenja sećam se EP u krosu gde se nisam baš proslavio. Na Balkanskim šampionatima uvek sam bio među prvoplasiranim takmičarima posebno kao stariji junior. Trčao sam od 800 do 5.000 metara, a najviše mi je odgovarala disciplina 1.500 metara.”

Trenirali ste i sa Oliverom Jeftić.

“Da pomenemo i Oliveru jer je svi poznaju kao i svetskog rekordera Hišama el Geruža koji je slavni marokanski atletičar i jedan od najboljih srednjoprugaša svih vremena.”

AK Sloboda obeležava šest decenija, a izašla je i monografija Adama Trifunovića.

“Baš lepo jer smo atletiku zaboravili…Svi su se bacili na fudbal ili košarku. Kraljicu sportova još uvek pratim, a posebno velika takmičenja. Sve gledam, kuglu, disk, skok udalj, 100, 200 metara, baš sve. Deca moraju da krenu sa atletikom, plivanjem, gimnastikom, zaključio je Željko Marić.

Đ.M./Kablarnet.rs

Na početku života, svaki merak i radost sporta često vodi ka fudbalskim poljanama, kako je to bilo i u slučaju našeg dragog Željka Marića. Povetarac sudbine, međutim, duvao je u drugom pravcu kada je u osnovnoj školi briljirao na kros takmičenjima. Ova svetla tačka na njegovom putu pažljivo je zabeležena od strane njegove nastavnice fiskulture, koja ga je uputila na iskusnog trenera Ratomira Poledicu, a potom ka Atletskom klubu Sloboda i velikanu Slobodanu Nidžoviću.

Željko se priseća svojih treninga sa fenomenalnim Draganom Dukancem i drugim sportistima njegove generacije, evocirajući sećanja na Evropsko prvenstvo u krosu koje nije išlo po njegovom planu. Ipak, on je neumorno osvajao postolja na Balkanskim šampionatima, pogotovo kao stariji junior, forsirajući discipline od 800 do 5.000 metara, ali je njegovom srcu najbliže bila trka na 1.500 metara.

Među dragim uspomenama, Željko pominje i treninge sa Oliverom Jeftić, a srdačno se osvrće i na legendu kakav je Hišam el Geruž, marokanski atletski virtuoz.

Proteklo je šest decenija AK Sloboda i izašla je monografija Adama Trifunovića o minulih 60 godina kluba.

“Baš lepo jer smo atletiku zaboravili… Svi su se bacili na fudbal ili košarku,” kaže Željko, podsećajući nas na pravu lepotu atletike. Deca, prema njegovim rečima, trebaju započeti put sa atletikom, plivanjem, gimnastikom – suštinom sporta.

Zahvaljujući Željku, njegovo iskustvo i strast za atletikom nastavljaju da inspirišu, ukazujući da je životna staza izgrađena na upornosti, posvećenosti i ljubavi prema sportu.