На данашњи дан пре 66 година, 25. новембра 1953. године, у селу Горачићи, у Драгачеву код Чачка, рођен је Раде Јоровић, наш познати певач народне музике. Скоро да нема народног весеља које прође без његових чувених песама “Село моје лепше од Париза”, “Лепотица и сиротан”, “Жене воле официре”, “Путују кочије беле”, “Погледом те тражим”, “Тиха вода руши стене” и многих других.

Раде је рођен у музикалној породици. Његов отац Љубомир, мајка Љубинка, као и стричеви и ујаци, иако се нису професионално бавили музиком, радо су певали и били слушани на тадашњим прелимаи поселима, као и прославама у кругу рођака и пријатеља. Раде је од малена показивао љубав и склоност ка музици. Још од ране младости уз песму је обављао све сеоске послове. Kао средњошколац прво је набавио једну стару хармонику коју му је отац касније наљутивши се разбио, не желећи да му син постане певач. По повратку са одслужења војног рока из Сарајева потпуно се посветио музици. У бањи Горња Трепча почео је да наступа као солиста у бенду “Плави анђели”. Kупио је бас гитару и појачало и дошао у Београд где је узимао часове свирања. Потом једно време наступа по централној Србији и Војводини, а 1976. године као солиста одлази у Немачку где проводи четири године. По повратку из Немачке упознаје љубав свог живота супругу Иванку Kривокућу, тадашњег студента технологије. Љубав је крунисана браком и рођењем њиховог првенца, сина Душка, а потом и сина Ђорђа. Са оркестром Мише Мијатовића Раде 1980. године снима свој први сингл на коме су се нашле песме “Лепотица и сиротан” и “Живот није позорница”. На чувеној “Хит паради” 1982. године отпевао је песму “Село моје лепше од Париза” која је за врло кратко време постала хит и винула га у сам врх тадашње српске и југословенске естраде. Битно је напоменути да је песме “Лепотица и сиротан” и “Село моје лепше од Париза” компоновао још један чувени Чачанин, композитор Предраг Вуковић Вукас. Потом се ређају Радетови албуми “Ал’ је лепо бити сељак” (1983.), “Песме за њу” (1985.), “Тиха вода руши стене” (1986., уз Оркестар Драгана Александрића), “Седамдесет седам села” (1988.), “Теби песма, мени сузе” (1989., уз Оркестар Ратка Равића), “Kренуло је, кренуло” ( 1991., уз Оркестар Новице Николића), “Раде Јоровић” (1993., уз Оркестар Бобана Продановића), “Сви моји другови” (1997.), “Раде Јоровић Синглови и ЕП-ови” (2000.). Године 2011. објављена је и CD-Kомпилација “Раде Јоровић – 30 година са вама”. Раде иза себе има деценије наступа широм Србије и у региону, а обишао је уздуж и попреко скоро све европске земље.  Током своје каријере истицао је своје порекло и максимално се трудио да промовише српску традицију, обичаје, народну ношњу, историју и културу. До сада је издао десет албума  и две сингл плоче сарађујући са више еминентних музичара, оркестара, тестописаца и композитора. Иако већ дуже време живи у Београду воли да посети и проводи време у свом родном месту. Својим понашањем, манирима, интерпретацијом, очувањем изворног стила певања заувек је ушао у срца своје верне публике која га воли и поштује.

У име Удружења Чачана у Београду, као и свих поштовалаца дела нашег драгог земљака, господину Радету Јоровићу желимо пуно здравља, успеха, личне и породичне среће, уз наду да ће нас ускоро обрадовати неком новом песмом у свом непревазиђеном маниру.

С поштовањем,
УДРУЖЕЊЕ ЧАЧАНА У БЕОГРАДУ