Cрећан празник ! СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТI
2.67Kpregleda
26./13. 11. СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ Патријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О свештенству“, и тада му се јавише св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран, по жељи цара Аркадија, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и Петар, као и св. муч. Василиск (22. маја), у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!“ беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму.
Црква слави светога Јована, Златоуста Богом дарована, Христовога великог војника, Што је цркви и понос и дика. Дубокога и срца и ума, А на речи харфа златоструна, Он порони у дубине тајни, И улови бисер звездосјајни; Он се диже небу у висине, И објасни божанске истине; Историји сагледа дужину, Сву је даде Божијему Сину, Он нам откри греховне ужасе, И врлине што човека красе; Показа нам најмилије тајне, И све сласти Раја милобајне. Јеванђелист, тумач Јеванђеља, И носилац духовног весеља, К’о апостол ревнова за Христа. Ни уз какву неправду не приста; К’о мученик он прими мучење,- Мучење је залог за спасење – Христов слуга показа се прави, Зато црква Златоуста слави.
Извор је Охридски пролог (Св. Владика Николај жички)
Ostavite komentar
