На данашњи дан пре 122 године, 28. новембра 1897. године (15.новембра по старом календару), у Чачку је рођена Десанка Деса Дугалић, једна од првих чачанских глумица, врло активна чланица Удружења Чачана у Београду још од његових првих дана. Рођена је у продици Драге, рођене Јанковић, и Стевана Дугалића, тадашњег писара монопола дувана. Студирала је и завршила глумачку школу код професора Ларшеа у Паризу. Kако је рано остала без мајке око студија у Француској између осталих помаже јој ујак, Чачанин Радоје Јанковић, официр, дипломата и књижевник, личност такође укључена у рад Удружења Чачана у Београду још од његовог оснивања 1932. године.

Први пут Десанка је наступила 3. марта 1920. као Мими у представи “Чергаршки живот” А. Миржеа и Т. Баријера. За двадесет две године рада, на позорници Народног позоришта одиграла је 114 жанровски веома разноврсних и запажених уметничких улога. Играла је и у драмама домаћих писаца, међу којима су Борисав Станковић, Јанко Веселиновић, Светозар Ћоровић, Бранислав Нушић, Иво Војновић, Живојин Вукадиновић, Ранко Младеновић Момчило Милошевић и други. Свему томе много је допринела њена природна, мелодијски лепо и психолошки тачно преливена дикција. Тридесетих година прошлог века Деса Дугалић доживљава и свој уметнички врхунац. Потврда њеног свеобухватног уметничког талента је и њено књижевно остварење путопис Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат настале у лето 1931. године. У годинама непоседно пред Други светски рат Десанка Деса Дугалић удато Недељковић окушала се и као предавач у Глумачкој школи Народног позоришта, потом као аутор књиге о визуелној глуми, писац чланака о позоришним представама, режисер, писац драмског текста и врстан интерпретатор српске народне поезије на Радио Београду и изузетно посећеним концертима. Њена харизма и слава омогућиле су јој да се оствари и као драмски писац чије је дело постављено на сцену националног театра. Премијера њеног комада у четири чина “На другој обали” изведена је 10. децембра 1935. године на Малој позорници Народног позоришта у режији Јосипа Kулунџића. Била је и сарадник у новинама “Српски народ”. Десанка Деса Дугалић, удато Недељковић, преминула је 22. априла 1972. године у Београду.

Овим текстом желимо да скренемо пажњу на донекле заборављену мултиталентовану уметницу из нашег краја, Десанку Десу Дугалић, жену која је својим талентом и вољом допринела културном богатству и баштини нашег завичаја. Да бисмо могли да правилно трасирамо наше будуће смернице и пут морамо познавати оно што су наши славни претходници већ остварили доста година пре нас.

С поштовањем,
УДРУЖЕЊЕ ЧАЧАНА У БЕОГРАДУ