Sećate se dvojnika iz vremena fiksne telefonije?
Poštovani čitaoci,
Sećate se dvojnika iz vremena fiksne telefonije? E pa ta vremena nisu prošla.
Svojevremeno sam ugrabila zgodnu imejl adresu, kao da sam zauzela parcelu pre nego što je nastala gužva. Ali tada nisam znala da će moj zgodni imejl postati besplatni parking za barem dve istoimene žene.
Pre deset godina jedna imenjakinja i prezimenjakinja otvorila je nalog na Fejsbuku koristeći moj mejl. Pokušala sam da ga zatvorim, ali mi je pristup samo blokiran. I dalje Fejsbuk proverava što me nema jer ga očigledno ni ona ne koristi više.
A onda, pre dve godine, pravo iznenađenje. Imejlom sam obaveštena da su flasteri za podizanje grudi na putu do mene. Vau, kakvu mi to poruku univerzum šalje?
Ali, adresa nije bila moja nego neka u Crnoj Gori. Bio je i telefon moje imenoprezimenjakinje. A mejl moj. I tu počinje naš dvojnički suživot.
Posle flastera stigao je račun za sok od mlade speltine trave, doza za 24 dana. Održava navodno normalan krvni pritisak, podiže imunitet i povećava energiju.
Onda je naručila pet litara koncentrata za dubinsko pranje nameštaja. I sprej za fleke. Tu sam počela da razvijam teorije. S obzirom na to da paketi idu za primorje, možda se bavi turizmom. Kad je naručila frotirske papuče i peškire, teorija je potvrđena.
Bilo je još koječega, uglavnom s opskurnih sajtova koji prodaju predmete za koje i ne znate da postoje.
I ja sam uredno svima slala identičan mejl: molim vas da kontaktirate klijenta na drugi način, ovaj mejl nije njen.
Onda je stigao je mejl firme iz Srbije koja se reklamira kao uvoznik kubanskih eliksira protiv raka. Imenjakinja se raspitivala kako da ga naruči, pa je ostavila i moj imejl kao kontakt. Oni, umesto da joj odgovore, poslali su meni poruku da ih pozovem na telefon kako bi mi dali „više korisnih informacija“.
Više nije bilo smešno. Ali nisam uradila ništa. Imenjakinji sam samo dva puta pisala na telefon jer, razumeli ste, imam sve njene podatke. Oba puta je pročitala i ništa nije odgovorila.
Kada sam svoju malu sagu podelila na Fejsbuku, shvatila sam da su dvojnici na sve strane.
A. piše da uredno dobija analize krvi oca istoimene žene. Sa sve matičnim brojem, adresom i ostalim podacima. M. ima dvojnicu u Beču. Njoj stižu reklame banke, povremeno nešto službeno, mejlovi iz teretane, a pisao joj je i sveštenik imenjakinje. S. ima dva dvojnika, muškarca iz Hrvatske i ženu iz Novog Sada.
Ž. ima jednog našeg čoveka iz Holandije. Kaže da ga je opominjao da ne ostavlja više tuđi mejl, ali uzalud. Sve dok Ž. nije pronašao pravi mejl dvojnika pa ga učlanio na sve porno sajtove koje je našao.
D. je, pak, problem rešavala odlučnije. Ona je odlazila na sajtove, birala opciju „zaboravljena šifra“, menjala lozinke, a na nekima, kada je mogla, menjala i broj telefona.
I onda dolazimo do mog favorita. Prijatelj ima toliko često ime i prezime da je univerzum očigledno odlučio da je univerzalna adresa za sve probleme. On mi kaže da mu je pola inboksa tuđe. Bankarski izveštaji, računi za vodu, računi za smeće. I ne samo iz Srbije – iz čitavog regiona. Već deset godina pokušava da ne plaća čistoću u Podgorici. Kaže da svima uporno piše da je adresa pogrešna, a oni uglavnom ništa.
Njegovo rešenje? Selektuj, obriši, napravi filter za spam.
Mislili smo da je mejl nešto vrlo lično. E pa nije. Mnogi od nas kroz mejlove dobijaju tuđe živote, sa potpisom i pečatom. Nekada bi vas neko pozvao na fiksni telefon i pitao: „Je l’ tu Živko?“
Danas ste odjednom žena koja pokušava da podigne grudi, imunitet i metabolizam, dubinski očisti nameštaj i nabavi kubanski eliksir za rak.
A mislila sam da imam odličnu imejl adresu…
priču donela Dušica Božović
