Konvencionalana poljoprivrdna proizvodnja gotovo bez izuzetka podrazumeva primenu pesticida, a njihova količina se iz godine u godinu povećava što je prema rečima stručnjaka ekonomski opravdano. Sa druge strane, neprihvatljivo je da ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja, koji se ubraja u najopasnije otpade, završava na divljim deponijama, da se razbacuje po njivama ili samoinicijativno spaljuje. Sve to ostavlja dalekosežne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Godišnje se nepravilno i nekontrolisano deponuje oko 50 tona pesticida u odbačenih 10 miliona ambalažnih jedinica. S obzirom na to da je period raspada plastične ambalaže preko 100 godina, zagađenje zemljišta je više nego evidentno. Ostatci pesticida u ambalažnom otpadu završe u biljkama i životinjama kojima se čovek hrani, što za posledicu ima povećanje broja kancerogenih oboljenja.

Problem ambalažnog otpada od pesticida mora se rešavati sistematski, u skladu sa zakonom i dobrom praksom Evropske unije. Zato postoje specijalizovani operateri sa dozvolom za sakupljanje i transport opasnog otpada kao što je ENVIPAK , osnovan od kompanije Galenika Fitofarmacija sa ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od sredstava za zaštitu bilja. Osnovna namera je smanjenje generisanog otpada,očuvanje prirodnih resursa i optimalno upravljanje ambalažnim otpadom.

“Sistemski pristup se bazira na postupku trostrukog ispiranja ambalaže kojim se opasan ambalažni otpad prevodi u neopasan i koji krajnjem korisniku omogućava maksimalno iskorišćenje preparata, uštedu novca, ispunjenje zakonskih obaveza i zdravije životno okruženje. Preuzimanje otpada sa sakupljačkih mesta se obavlja po pravilu dva puta godišnje u periodu jun – jul i novembar – decembar, a po potrebi i češće, nakon čega se zbrinjava na adekvatan način u zavisnosti od karaktera otpada. Model sakupljanja i zbrinjavanja je organizovan po sistemu “zagađivač plaća” u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu. Preuzimanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja je BESPLATNA usluga koju ENVIPAK pruža krajnjim korisnicima preparata i semenske robe, ukoliko pravilno postupaju sa ambalažom, pakuju, sortiraju i privremeno skladište otpad na svojim gazdinstvima”, kaže direktor Envipaka Aleksandar Šošević za Kablarnet, objašnjavajući sistem po kome se upravlja ambalažnim otpadom u poljoprivredi.

Kablarnet: Savremena poljoprivredna proizvodnja ne može se zamisliti bez upotrebe pesticida, ali je neprihvatljivo da se ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja baca na divlje deponije, po njivama, pored reka. Kakve posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu ima ovakva praksa?

Aleksandar Šošević: Kao posledica zagađenja ambalažom od pesticida, u vodama odumiru i ribe i biljke, jednim delom što ambalaža onemogućava prolaz sunčeve svetlosti, a drugim delom zbog samog sadržaja koji se u manjim količinama nalazi u samoj ambalaži. Bacanjem ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja na divlje deponije zagađuje se zemljište, a dejstvom atmosferalija deo otpadnih hemikalija dospeva u podzemne vode. Na taj način dolazi do zagađenja i zemljišta i voda, a indirektno se utiče i na zdravlje ljudi. Nestanak samo jedne biljne ili životinjske vrste usled zagađenja je nepopravljiv, a uticaj je dalekosežan počev od toga da će pojedine vrste izgubiti svoje prirodne neprijatelje, preko toga da će kao rezultat toga populacije pojedinih insekata i životinja biti favorizovane do, na kraju, potpunog nestajanja prirodnih staništa i endemskih vrsta kojima se toliko ponosimo u Republici Srbiji.

Kablarnet: Koji zakonski akti definišu način upravljanje ambalažnim otpadom od pesticida?

Aleksandar Šošević: Više od deset godina ENVIPACK upravlja ovim vrstama otpada, prevashodno ambalažom od sredstava za zaštitu bilja i hemijskim otpadom od pesticida, na propisan način koji je definisan kroz Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Otpad se sortira, pakuje i obeležava na mestu nastanka (kod krajnjih korisnika proizvoda). Po pregledu otpada, svojim vozilima sistematski obilazimo lokacije generatora otpada i preuzimamo nastali otpad koji se zatim upućuje ili direktno na preradu (sortiranje, čišćenje, komprimovanje, mlevenje) ili na privremeno skladištenje do prerade, odnosno, izvoza. Deo otpada koji ne može da se prevede u neopasan otpad preradom upućuje se na insineraciju u zemlje EU zajedno sa depozitom koji ostaje kao rezultat čišćenja otpadne ambalaže koja je preuzeta od generatora. Nažalost, samo deo otpada na teritoriji Republike Srbije uspevamo da sakupimo, pre svega zbog neodgovornosti generatora otpada koji otpad zakopavaju, spaljuju ili bacaju u reke i divlje deponije. Trenutno samo oko 30% ukupne emisije otpada od sredstava za zaštitu bilja završi u legalnim tokovima dok sve ostale količine završe kao opasan otpad bačen na divlje deponije, reke ili se spaljuje nelegalno.

Kablarnet : Kako podići svest poljoprivrednika o pravilnom odlaganju otpadne opasne ambalaže?

Aleksandar Šošević: Radimo na konstantnoj edukaciji poljoprivrednika po pitanju pravilnog rukovanja ambalažom od pesticida i upravljanja ambalažnim i neambalažnim otpadom koji nastaje na posedima poljoprivrednika – otpadnom ulju, gumama, krpama, odelima i rukavicama. U tu svrhu, osim što organizujemo specijalizovane radionice i predavanja u saradnji sa Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama i lokalnim samoupravama, već godinama unazad sarađujemo sa vodećim proizvođačima i uvoznicima sredstava za zaštitu bilja koji na svojim promocijama proizvoda obavezno uključe i ENVIPACK kao deo predavanja koji je sastavni deo edukacije o primeni samog proizvoda. Svako ko nam se obratio, od individualnog poljoprivrednog proizvođača, preko organizatora poljoprivredne proizvodnje, zadruga, poljoprivrednih firmi, grupacija i građanskih udruženja do konglomerata, dobio je detaljne informacije o sistemu, obavezama, zakonodavstvu, ugovoru i svim benefitima koje pruža saradnja sa nama u vezi pravilnog upravljanja otpadom.

Kablarnet: Kako se pravilno upravlja ambalažnim otpadom od pesticida? Na koji način se on zbrinjava i da li je moguće takav otpad reciklirati?

Aleksandar Šošević: Pravilno upravljanje ambalažnim otpadom od sredstava za zaštitu bilja počinje od momenta kupovine preparata i pravilnog korišćenja samog proizvoda. Nakon pravilne upotrebe proizvoda, koja je opisana u samom uputstvu proizvođača, otpadnu ambalažu je potrebno isprati postupkom trostrukog ispiranja u momentu primene samog proizvoda, pri čemu otpadni rastvor od ispiranja završava u prskalici. Po ispiranju, otpadna ambalaža se dobro ocedi i pakuje u kartonske kutije ili u džambo vreće (flex IBC kontejnere). U praksi se za pakovanje otpadne ambalaže vrlo često koriste otpadne vreće poreklom od veštačkog đubriva zapremine oko 1-2 m3. Vreće se dobro zatvore i obeleže propisnim nalepnicama za transport, dok se ambalaža upakovana u kartonske kutije slaže na drvene palete i koje se učvrste rastegljivom folijom za drvenu paletu. Po preuzimanju otpadne ambalaže od strane operatera kao što je ENVIPACK, otpad se upućuje na preradu koja uključuje čišćenje, mlevenje, presovanje, kompaundiranje i dr. postupke. Deo otpadne ambalaže je moguće reciklirati, ali i u zemljama EU dobar deo otpadne ambalaže završi svoj “život” u nekom od alternativnih goriva. Razlog je izuzetno skup postupak dobijanja novog proizvoda iz otpada ili potpuna nemogućnost reciklaže materijala od koga je napravljena ambalaža (višeslojna polimerna ambalaža) na ekonomski isplativ način.

Kablarnet: Koliko ambalažnog otpada godišnje sakupite i zbrinete?

Aleksandar Šošević: Početkom 2012. započeli smo uspostavljanjem prvih sakupljačkih mesta na većim poljoprivrednim imanjima. Sakupljačka mesta su opremljena specijalnim kontejnerima za privremeno skladištenje ispražnjene ambalaže i vrećama za odvojeno sakupljanje isprane i neisprane ambalaže.
Od početnih 6 sakupljačkih mesta, sistem se razvijao tako da je krajem 2018. godine uspostavljeno 220 sakupljačkih lokacija, a u ovom trenutku postoji više od 450 sakupljačkih mesta koja uključuju veća poljoprivredna gazdinstva, organizatore proizvodnje i poljoprivredne zadruge. U toku godine prosečno se sakupi i zbrinute 250-350t ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja i oko 50t drugih opasnih otpada iz poljoprivrede, uključujući i otpadne pesticide. Takođe,sakupimo i zbrinemo i još oko 120t godišnje drugih opasnih/ neopasnih otpada iz drugih industrijskih grana privrede (ulja, filtere, lekove, roba sa isteklim rokom trajanja…). U skladu sa stalnim povećenjem broja klijenata i broja sakupljačkih mesta tokom prethodnih godina, trend rasta količina zbrinutog otpada i broja sakupljačkih lokacija je stalan.

Kablarnet: Da li prikupljate otpadnu ambalažu u čačanskom kraju?

Aleksandar Šošević: U čačanskom kraju ENVIPACK je vrlo aktivan i proaktivnim pristupom edukacije je u sistem sakupljanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja uključio veliki broj individualnih poljoprivrednih gazdinstava, poljoprivrednih firmi i hladnjača na kojima se vrši otkup poljoprivrednih proizvoda. Naravno, broj društveno odgovornih individualaca i firmi bi mogao i trebao da bude veći, ali za to je potrebno i veće angažovanje lokalnih samouprava, udruženja poljoprivrednika i poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi.

Iz serijala “EKO PUTOKAZ”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.