Humanitarni radSport

Bojan Krstović: Kako kaže Sveti Vladika Nikolaj Žički, ako ne možeš da pomogneš drugome, pomoli se, ako ni to ne možeš, pomisli nešto dobro za tog čoveka i to će biti dovoljno

Trener u ŽKK Crvena zvezda priznaje da kada se seti Borca i Čačka oseti radost u duši! 

1.16Kpregleda

Bojan Krstović je naš današnji gost, a svojevremeno bio  je jedan od najiskusnijih igrača Metalca iz Valjeva. Tada je gazio 38. godinu ( rođen je 1. novembra 1980. godine). Košarkom je počeo da se bavi sa 15 godina u timu Budućnosti iz Peći. Prvi profesionalni ugovor imao je sa ekipom Borca iz Čačka, od 2001. do 2003. godine. Narednih pet godina igrao je za FMP Železnik i to u najuspešnijem periodu, u istoriji ovog kluba, tokom kog osvajaju dve titule prvaka ABA lige (2004. i 2006.), kao i dva nacionalna kupa (2005. i 2007). U leto 2008. prelazi u Hemofarm, a tamo se zadržava do 2011. godine, kada prihvata ponudu Budućnosti iz Podgorice. Sezonu 2012/13. je proveo kao igrač Radničkog iz Kragujevca, a narednu 2013/14. provodi u italijanskom trećeligašu Trevilju. U sezoni 2015/16. nastupa za Dinamik u Drugoj ligi Srbije, a od 2016. do 2019. je igrao u Košarkaškoj ligi Srbije za ekipe Vršca, Metalca i Tamiša. Bojan Krstović je bio i član reprezentacije Srbije koja je na Letnjoj univerzijadi 2003. u Teguu osvojila zlatnu medalju.

Bojana, smo u 38. godini pitali, dokad planirate da igrate profesionalnu košarku, a danas da li se sećate i još uvek družite sa drugarima iz detinjstva?

“Bogu hvala zdrav sam. Dobro se osećam, uživam u igri. Ne pravim dugoročne planove, ali dok bude ovako igraću i imaću veliki motiv i glad za pobedama”, pričao nam je tada Bojan i dodao. “Nakon igračke karijere posvetiću se trenerskom poslu. Drugo pitanje, odgovor je da. Rođen sam na Kosovu i Metohiji, izbegli smo sa ognjišta, posle rata i tada nije bilo mobilnih telefona, društvenih mreža, ali je Bog nekako uredio da se pronađemo u Beogradu. Ovde se družim sa kumovima, sa koijima sam pohađao srednju školu, čujemo se skoro svakodnevno”, priča nam Krstović.

Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i šta najčešće čoveka motiviše da bude plemenit?

“Kako kaže Sveti Vladika Nikolaj Žički, ako ne možeš da pomogneš drugome, pomoli se, ako ni to ne možeš, pomisli nešto dobro za tog čoveka, i to će biti dovoljno. Stalno možemo biti plemeniti, makar da mislimo dobro ljudima, a samim tim pomažemo i sebi”.

Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, dobrotvornim koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka …?

“Pomažem koliko mogu, nije to nešto puno, ali se trudim”.

Na koje profesionalne obaveze ste trenutno fokusirani?

“U ŽKK Crvena zveza obavljam funkciju pomoćnog trenera prvog tima, ali i predvodim juniorski pogon. Imali smo završne turnire i sada gledamo šta i kako dalje. Pre svega u narednoj sezoni. Ostao sam u košarci jer je volim i ispunjava me”.

Da li se sećate perioda koji ste proveli u Čačku?

“Možda i najlepši period života, mada mi je bilo lepo na Kosovu. Izbegli smo, nakon rata, tumarali po Srbiji i stigli do Čačka. Upoznao sam se sa divnim ljudima poput Branka Jorovića. Evo, život je udesio da Jore sada vodi juniore Zvezde pa se dosta družimo. Takođe, sa Acom Jevđićem, kada se setim Borca i Čačka razlije mi se radost u duši”.

Da li nam možete reći šta je najviše uticalo da postanete osoba bliska veri?

“Sve pomalo. Tradicionalna porodica, ali nismo bili baš redovni u crkvi. Međutim, duši je Bog potreban, i dušu privlače naše svetinje. I kad dođu nevolje zna se: “Bez nevolje nema bogomolje”. Posećujem svetinje na Kosovu jer sam iz Goraždevca, srpska enklava u koju roditelji idu redovno. Ja kad mi obaveze dozvole. Živim u Mirijevu i idem u crkvu Svetog Pantelejmona, ali obožavam crkvu Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu. To je moja slava, a i duhovnik je iz Nevskog. Kada sam igrao u Vršcu obožavao sam manastir Središte i duhovnika oca Nektarija”, zaključuje Bojan Krstović.

Đ. Mečanin

Maj, mesec posvećen hepatitisima; Međunarodni mesec borbe protiv Multiple Sclerosis – a; 31. 05. Svetski dan bez duvanskog dima.

ZVONČICA – “Zvončica” je udruženje roditelja dece obolele od malignih i drugih retkih bolesti, osnovano 1992. godine pri Službi za hematoonkologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “dr Vukan Čupić”. Udruženju ” Zvončica” možete pomoći slanjem SMS – a sa brojem 13 na 2407

Fondacija SOS Dečija sela Srbija, Bulevar kralja Aleksandra 251, 11000 Beograd

Svrha uplate: Donacija

Broj računa: 160-373368-31, Banca Intesa

Novac koji odlučite da donirate biće utrošen na sredstva za decu i porodice o kojima brinemo.

Dan dece obolele od raka – 15.02. 2023. godine. NURDOR – Mi olakšavamo živote deci oboleloj od raka i njihovim najbližima pružajući praktičnu, emotivnu i materijalnu podršku. SMS na 1150, cena 100 dinara!

Pružena ruka Hilandara mnogodetnim porodicama, ugroženim grupama i pojedincima, deci i mladima, naše je nadahnuće i okvir za dobrotvorno delovanje.

Udruženje Teofil 1198 Čačak,

Tekući račun br. 200-3707050101022-97

Devizni račun br. RS35200370705010198812

Banka Poštanska štedionica

office@teofil1198.org

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar