Dobrotvorno – obrazovno udruženje Svetog manastira Hilandara „Teofil 1198“ iz Čačka odabralo je pet talentovanih učenika za boravak na Krfu. Oni su na ovom grčkom ostrvu proveli petnaest dana, a sve pod okriljem Pravoslavno – sportske organizacije „Sveti Srb i ja“ , čiji je predsednik gospodin Dimitrije Stikić. Za vreme boravka na Krfu, planirane su i realizovane posete ostrvu Vidu, kao i ostalim kulturno – istorijskim spomenicima. Pored kulturno – verskog sadržaja, učenici su imali i sportsko – rekreativne aktivnosti.

Deca su odabrana po preporuci svojih profesora i razrednih starešina. Svi su takmičari sa zapaženim rezultatima iz raznih predmeta i potiču iz porodica sa više dece.

Po blagoslovu igumana Hilandara, svako od petoro dece „Teofila 1198“ dobilo je skromnu novčanu pomoć koju su koristili  za vreme boravka na Krfu.

Grad Čačak obezbedio je kombi za prevoz dece do Batočine. Tu su se pridružili grupi koja je prema Krfu krenula iz Beograda.

Za utiske smo pitali Kseniju Kizić i Miloša Vulovića.

1.Ksenija, kakvi su tvoji utisci?

“Utisci su fenomenalni, veoma mi se dopalo to što sam bila pozvana da prisustvujem ovako jednoj lepoj i zanimljivoj organizaciji. Svaki trenutak proveden na Krfu zajedno sa divnim i talentovanim ljudim, bio je ispunjen radošću. Bilo mi je zaista veoma drago prisustvovati i biti član jedne ovakve nezaboravne avanture, koju bih volela da opet ponovim nekada”.

2. Kako je izgledao tvoj sustet sa ostrvom Vido i srpskim spomenicima?

“Sam odlazak na ostrvo Vido probudio je u meni jedno veoma emotivno raspoloženje. Osvrćući se nazad na istoriju, i prisećajući se svega toga što su naši hrabri preci uradili za svoju otadžbinu, veru i porodicu, kao i za nas – njihove potomke, mi možemo kao njihovi potomci njima biti na tome veoma zahvalni i odati im počast. To smo tog trenutka i uradili, održali smo opelo preminulim srpskim junacima za vreme Prvog svetskog rata, i to sa velikim poštovanjem i dubokom tugom. Što se tiče ostalih spomenika posvećenim našim vojnicima, zaista mi je drago što naši vojnici nisu zaboravljeni. Ostaje trag da su oni bili i živeli na ostrvu Krfu, a kasnije i umirali. Zaista sam im zahvalna na hrabrosti i požrtvenosti. Susreli smo se sa raznim spomenicima posvećenim Drinskoj diviziji, Moravskoj…”.

3. Koje radionice si najviše volela da posećuješ?

“Sve radionice su bila posebna priča za sebe. Što se mene tiče meni se najviše dopala radionica iz kaligrafije koju nam je držala “džomba” Marija. Samo učenje tehnike kaligrafije, pružilo mi je novi uvid u lepotu reči. Uživala sam u toj radionici, i ona mi je otvorila put ka nekom novom poznanstvu i novom hobiju”.

4. Kako ste reagovali na zaduženja koja ste imali?

“Zaduženja su bila raspoređena svakog dana, svako od nas imao je različite zadatke, ali bi i nekoliko nas bilo u grupi. Zaduženja su u prvi mah delovala teško, međutim kada se radi u grupi, vremenom su ona postajala lakša, iako su ponekad umela da budu naporna”.

5. Svaki put ste posećivali različite plaže?

“Što se tiče plaža, svakog dana koji je bio predviđen za kupanje, išli smo na različite plaže. To je zaista bilo predivo, susresti se sa prelepim pejzažima i pogledima na more”.

6. Da li bi izdvojila nešto što je za tebe bilo posebno zanimljivo?

“Posebno zanimljivo bila su mi druženja sa mladim i talentovanim ljudima. Pevanje, čišćenje, igranje sve su to divni trenuci koje sam doživela sa njima”.

7.Bilo je i dodele pohvalnica. O čemu se zapravo radi?

“Jedno veče bilo je i dodela pohvalnica. Pohvalnice su se delile za najboljeg druga, najbolju drugaricu, najbolju džombu, i najvrednijeg druga. Takođe, zahvalnice su dobijali i oni koji su se isticali u određenim radionicama. To veče bilo je baš zanimljivo, jer smo imali glasanje za to ko je najbolji drug, drugarica, džomba i ko je najvredniji. Titulu najvrednije osobe ponela je moja cimerka Verica iz Loznice, najbolje džombe sa istim brojem glasova bile se Marija i Ivona. Za najboljeg druga bio je proglašen Marko, a za najbolju drugaricu izglasali smo Sofiju”.

8. Da li bi mogla da izvučeš neku pouku, neki detalj koga ćeš se rado sećati i koji će ti značiti u životu?

“Naravno da bih mogla izvući poruku iz svih razgovora koje smo vodili. Posebno bih istakla razgovor Dimitrija i prote Steve o ljubavi, gde smo na jedan dirljiv način došli do zaključka o tome šta je to istinska ljubav. Govorili smo i o Božjoj ljubavi, kao i porodičnoj. Te večeri nam je prota ispričao kako je bio zaljubljen u jednu devojku, i kako je za nju napisao pesmu i jedne prilike joj je tu pesmu izrecitovao. Danas je ta žena njegova supruga, i mi smo imali priliku i da čujemo stihove te pesme, koji su bili izvanredni. Protina žena pokazala nam je veliku ljubav kada je jednom prilikom izašla ranije sa plaže kako bi nama pripremila krofne za večeru. Krofne su bile savršene i ja ću joj uvek ostati zahvalna na tome, kao i za njenu brigu za nas”.

Ksenija Kizić – učenica treće godine Ekonomske škole u Čačku.

1. Miloše, kakvi su tvoji utisci?

“Utisci su pomešani, stvarno je bilo prelepo i nezaboravno. Voleo bih da se sve ovo ponovi i da bude još lepše”.

2. Kako je izgledao tvoj sustet sa ostrvom Vido i srpskim spomenicima?

“Kada smo stigli na ostrvo Vido, nekako sam se osećao drugačije, imalo je to nešto što je probudilo neka osećanja koja ni sam ne mogu da opišem. Slično je bilo i sa ostalim spomenicima, ali Vido je zaista nešto posebno”.

3. Koje radionice si najviše volela da posećuješ?

“Što se tiče radionica, svaka je bila posebna za sebe. Meni se najviše dopao čas grčkog jezika, iako ga nisam najbolje razumeo”.

4. Kako si ti reagovao na zaduženja koja si imao?

” Zaduženja nisu bila teška, pogotovo što je nas više radilo na tom jednom zaduženju. Uglavnom je bilo zanimljivo”.

5. Kakav su utisak plaže Krfa ostavile na tebe?

“Što se tiče plaža, to je zaista posebna priča. Svakog dana smo posećivali drugu plažu i svaka je bila neverovatno lepa i posebna”.

7. U kampu ste dobijali i pohvalnice. Možeš li nam reći nešto više o tome?

“Bilo je baš dosta pohvalnica. Ja sam dobio dve. Prvu za uspešno naučeno plivanje, a drugu za treće mesto u kvizu znanja u kome smo odgovarali na pitanjao tome šta smo sve zapamtili od predavanja koja smo imali na Krfu”.

8. Da li bi mogao da izvučeš neku pouku, neki detalj koga ćeš se rado sećati i koji će ti značiti u životu?

“Naučio sam da sve treba deliti bez obzira ko je ta druga osobai da mi nismo svesni da su jedino tako naši preci opstali u ratu, tako što su bili složni i delili ono što su imali kod sebe sa drugima. I da ljubav nije samo ljubav prema ženi, već i ljubav prema drugim ljudima, otadžbini, prirodi… A najvažnija stvar je ljubav prema Bogu i molitva upućena njemu”.

Miloš Vulović, učenik druge godine Mašinsko – saobrćajne škole u Čačku.

Nela M.