U Klubu Doma kulture u Čačku održano je predavanje pod nazivom “Ispod kafanskih krovova” . Voditeljka programa bila je Verica Kovačević, a o kafani je govorila Olivera Skoko, viši kustos, istoričar umetnosti.
Za muzički deo večeri bio je zadužen muzički sastav “Imam jednu želju”. Govoreći o svojoj postavci izložbe “Merak mi je”, Olivera Skoko je napravila lepu priču o hedonizmu i dala odgovor na pitanje da li je hedonizam privilegija bogatih. Ako hedonizam sagledamo na pravi način, odgovor na ovo pitanje je da je hedonizam svima dostupan. Jedno od posebnih mesta gde hedonizam može da dođe do izražaja je kafana, jer je ona mesto druženja i okupljanja. I sva dešavanja su bila baš na tom mestu.

“U kafanama se jelo, pilo, igralo, pevalo, volelo, svađalo, venčavalo i razvodilo. To su mesta koja leče tugu, rasplamsavaju radost, ali i mesta u kojima se može tugovati. Kafane su bile i pravi kulturni centri. U njima su se sastajali i dane provodili pisci, pesnici, slikari. Celokupan javni i kulturni život se odvijao pod kafanskim krovom. Za kafanu se može reći da predstavlja jedan pravi, demokratski prostor”, kazala je Olivera.

Veliki broj slikara bio je inspirisan kafanom i merakom. Tako su nastale slike Uroša Predića, Stevana Aleksića, Tivadara Vanjeka, Milana Konjovića, Petra Dobrovića i mnogih drugih. Kneginja LJubica je bila prva žena koja je ušla u kafanu u ulozi gosta, jer je su u to doba, a ispod kafanskih krovova obitavali isključivo muškarci.
Dva sata druženja u “Kafani kod Verice” su brzo prošla, uz meraklijske pesme orkestra “Imam jednu želju”, koje su pevali svi prisutni. “Daj da pijem”, “Zaustavite Dunav”, “Neko sasvim treći”, “Ko te ima taj te nema”...

A onda je kao i u svakoj kafani otkucao čas koji označava fajront i Veričina kafana u Domu kulture je ispratila svoje goste kojima je ovo veče bilo pravi merak.

Tekst, foto: Nela Mečanin