Rođen je 1950. godine u Livnu, Bosna i Hercegovina. Nakon što je završio srednju školu u Splitu upisao je i diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu.

Nakon upisanog fakulteta u Sarajevu vrlo brzo se uključuje u muzički svet gde 1970. godine postaje jedan od osnivača grupe “Cod”. Bend je svojevremeno pratio Zdravka Čolića, Kemala Montena, Jadranku Stojaković, na velikoj turneji “Gori vatra”.

Nakon toga priključuje se još uspešnijem bendu “Teška industrija”, čiji je frontmen bio Sead Memić – Vajta.

“Teška industrija” je poslednjih deset godina snimila četiri nova albuma: „Kantina“, „Nazovi album pravim imenom“, „Bili smo raja“ i “Selfie”. Bend je i danas aktivan i dobitnik je mnogih priznanja za muzička dostignuća. Album “Bili smo raja” dobitnik je nagrade Oskar popularnosti za najbolji album sa obradama pesama. Ivica Propadalo je nominovan nagradom “Status” za basistu godine u Hrvatskoj.

Pored muzičke, uporedo je gradio i likovnu karijeru, a u bivšem Jugotonu, sadašnjem Croacia Recordsu, kao likovni urednik, napravio preko trista omota za CD nosače zvuka. Za omot “Kantina”, Teške industrije, dobitnik je nagrade “Indexi”, kao najbolji omot u regiji.

Autor je brojnih statua i nagrada kao što su “Dora”, “Porin”, “Grand prix” za Međunarodnu biciklističku trku kroz Hrvatsku, zatim nagrade Hrvatske turističke zajednice, “Plavi i Zeleni turistički cvet”, “ Zlatna penkala”, Međunarodna nagrada CIRCOM za najbolje evropske TV emisije i mnoge druge.

Veliki i svestrani Ivica Propadalo, sa saradnicima i domaćinima, otvorio je izložbu u Domu kulture, a naše prvo pitanje bilo je kako se oseća u tazbini? Da podsetimo Ivica je oženjen sa Čačankom Draganom Todorović Propadalo.

“Pa poslednjih desetak godina minimum pet, šest puta godišnje dolazimo u Čačak. Uvek se obradujem, a ujedno i setim svog prvog dolaska u Čačak. U hali kraj Morave grupe Smak i KOD, moja grupa, su imale zajednički koncert. E sada ovo je drugi put da poslom dolazim u Čačak. Zahvalan sam Vesni, Domu kulture i mojoj ženi Dragani. Da nije bilo Dragane ne da ne bi bilo ove izložbe nego ni izložbi u Sarajevu, Zagrebu, Zadru, Poreča, rodnog Livna…Ona je pokretač, motor”, ističe Propadalo.

Čačani će uživati u izložbi, tri sedmice.

“Izložba je lepa, ali je još lepša kada se dobro postavi. Dragana je majstorski odradila postavku, ali uz pomoć Vesne, Ljuba…Šta se može videti na izložbi, pa pedesetak nagrada koje se godišnje dodeljuju u Evropi, Hrvatskoj…Tu su i fotografije dobitnika poput Olivera Dragojevića, Tereze Kesovije, Džibonija, Santane, Mik Džegera…”.

Šta Vas najviše ispunjava pošto se bavite sa raznim stvarima?

“Kao malo dete sam, volim se igrati sa raznim igračkama. Dakle, miks muzike, skulpture, scenografije, a kad se zasitim nađem nešto četvrto. Srećan sam što sam upoznao Draganu koja mi nije samo supruga već i saradnica. Lakše je kad se zajednički rešavaju problemi”.

Na fotografijama vidimo i Zlatka Dalića, selektora Hrvatske. Aktuelan je jer je počelo kontinentalno prvenstvo.

“Dalić mi je zet. Očekujemo jedno od prva tri mesta, ni manje, ni više”, smeje se Ivica.

Izložba će biti vidljiva, za Čačane, tri sedmice?

“Da, ona putuje po regionu, a i mi se vraćamo nazad. Imam koncert, sa Teškom industijom, blizu Zagreba. Obeležili smo pedeset godina postojanja, a uskoro očekujemo, na HRT – u, emitovanje koncerta. Gosti su bili Halid Bešlić, Goran Karan, Kiki Rahimovski…”.

Imali ste i specijalne goste na otvaranju izložbe.

“Da, braću Teofilović, oni su rođaci sa Draganom, pa poznajemo se dugo. Cenjeni su u Hrvatskoj i širom Evrope. Sa njima je izložba dobila na težini”, zaključio je Ivica Propadalo.

Inače, nagradu “Porin” za najbolja muzička ostvarenja, koju je dizajnirao Ivica Propadalo, poseduju mnoge svetske poznate ličnosti kao što su Santana, The Rolling Stones, Leonard Cohen, Alicia Keys, Sting, Nick Cave, Oliver Dragojević, Arsen Dedić, Giboni, kao i mnogi drugi.

Ivica Propadalo je i autor mnogobrojnih domaćih i svetskih scenografija, a njegov štand Hrvatske turističke Zajednice proglašen je za najbolji u Evropi, gde je pokupio sve prve nagrade od Londona, Kijeva, Varšave, Beograda…

Takođe, jedna od najlepših scenografija koje je uradio bila je za koncert slavnog španskog tenora Hose Karerasa – a.

P.S.

Svojevremeno smo sa Ivicom odradili intervju za rubriku PET na PET pa pošto su odgovori bili interesantni ponavljamo “5 na 5”.

1.Da li ste svojevremeno pored muzike imali nekih sportskih aktivnosti i kojih?

“U rodnom Livnu sam se bavio gimnastikom pa sam išao na regionalno takmičenje u Mostar. U Splitu sam završio srednju školu i tad sam bio prvak škole u krosu. Dakle, imam nekih dodirnih tačaka sa sportom, ne velikih. I što bi moja supruga Dragana kazala o fudbalu znam toliko da je lopta okrugla, aha, ha, ha…E, da jedno vreme sam bio golman, solidan golmančić”.

2.Ko Vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

 “Ja sam navijač Hajduka, kao i većina ljudi iz Livna jer nam je Split u blizini. Takođe, moj brat je bio poverenik u Hajduku pa me je odmah učlanio u navijače ‘Bilih’. U tom periodu žario je i palio Bernard Vukas. Sa Hajdukom je bio tri puta šampion ondašnje Jugoslavije. Dao je 300 golova za Hajduk, izabran je za najboljeg hrvatskog igrača, a zapažen trag je ostavio u tadašnjem nacionalnom timu. Odigrao je 59 utakmica i dao 22 gola”.

3.Koji klub nosite u navijačkom srcu?

”Dobro, živim u Zagrebu, ali i dalje navijam za Hajduk. Unazad više godina, zbog supruge Dragane Propadalo devojačko Todorović, Čačanke, navijam i za Borac, popularne Zebre. To mi je rezervna opcija, aha, ha, ha”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Kad je bila Jugoslavija svi smo pomno gledali sve utakmice naše reprezentacije. Sad pratim selekciju Hrvatske. Moram da se pohvalim, da mi je selektor Hrvatske reprezentacije Davor Dalić, koji je na Mundijalu stigao do srebrne medalje, zet. Dalje, drago mi je zbog Luke Modrića što je dobitnik zlatne lopte za minulu godinu kao i da je prijatelj sa Novakom Đokovićem. Oni su prevazišli sve gluposti, sve dobro nose, naročite negativne stvari koje se pojavljuju u štampi. Lepo je čuti da podržavaju jedan drugog”.

5.Životni i sportski moto?

“Jevreji imaju sjajnu izreku, ‘miš koji ima jednu rupu kratkog je životnog veka’. U prevodu mačka ga tu sačeka i on je gotov. U životu, čovek mora da ima više opcija. Recimo moj primer. Završio sam elektrotehnički fakultet. Bio sam šef elektrobiroa u tadašnjoj velikoj kompaniji INA. Uz to sam slikar, vajar, radim scenografije, dizajner sam enerijera, muzičar…Drago mi je da nisam miš sa jednom rupom. Svako dete ima neki talenat, ali bitan je rad. Kao dečak sam svirao harmoniku, gitaru, crtao sam, slikao, bavio se sportom…Tad me je motivisala majka, sad supruga Dragana koja me je primorala da slikam, da otvorimo naš atelje u Zagrebu”, konstatovao je Ivica Propadalo koji živi na relaciji Zagreb –Istra – Čačak.

Đurđe MEČANIN