Zlatni košarkaš sa Svetskog prvenstva u Ljubljani, ali i najkorisniji igrač sa planetarnog prvenstva iz 1967. godine, kada je izabran i za naboljeg sportistu Jugoslavije, Ivo Daneu rođen je u Mariboru. Nastupao je za “Branik” i čak 14 godina za ljubljansku Olimpiju sa kojom je uzeo pet šampionskih titula. Sa reprezentacijom tadašnje države osvojio je srebro na OI, srebrna odličja na svetskim prvenstvima, a na kontinentalnim čak četiri medalje. Član je FIBA kuće slavnih od 2007.godine.

Ekipa iz Slovenije, koju predvodi legendarni košarkaš Ivo Daneu, odigrala je prijateljsku košarkašku utakmicu sa prijateljima iz Čačka.Tradicija, koja traje preko dve decenije i koju godinama održavaju Čačanin Branko Ljujić i poznati Slovenac Peter Marter, sa teniskih terena prelila se i na košarkaška igrališta. Za selekciju Slovenije, između ostalih, igrali su Lorbek, Fišer,  Macura… ljudi od sedamdeset plus…a mi smo iskoristili priliku da razgovaramo sa legendarnim Ivom i iz šireg intervjua izdvajamo neke delove.

O sećanjima na Čačak, Borac i Srbiju za naš portal Daneu podvlači:

„Davno, kada sam sa Olimpijom dolazio na utakmice sa Borcem, putovali smo noćnim vozom do Beograda. Presedali smo na drugi voz do Čačka i kada smo stigli ostavili bismo torbe u hotelu i odmah smo odlazili na pijacu. Kupovali smo hleb i dva, tri, kilograma kajmaka, i to nam je bila zamena za ručak. Eto, to je moja velika uspomena na Čačak i drago mi je što sam ponovo ovde. Vi pominjete Mišovića, ali tu je bio Kićanović, u Kraljevu Dragojlović”.

Inače, Ivo održava bliske prijateljske veze sa ljudima iz Srbije, prijateljima, košarkašima, saigračima…

“Sada malo manje jer mnogi nisu među živima… Svojevremeno, zvao sam ih sve na svoje rođendane, od svoje pedesete godine, na svakih pet godina, do svog osamdesetog. Od Gordića, Damjanovića, Čermaka, Rajkovića, Dragojlovića, Đurića, Ražnatovića, Radovića…Lepo sam se družio sa Koraćem…Poslednjih godina poremetio nas je Covid – 19. Drago mi je da sada mlađi nastavljalju sa košarkaškim i druženjima na teniskim terenima“.

Posebno nas je Ivo Daneu dirnuo pričom o sudbini Slobodana Rice Gordića. Čačanina, poreklom iz Užica, legendom OKK Beograda i velikog prijatelja Radivoja Koraća.

“Rica je bio teško bolestan. Imao je karcinom pluća i tih dana video se sa Dugim Damjanovićem koji nam je kasnije ispričao. Bili su na večeri, u sjajnom raspoloženju, a dva dana kasnije, pred let u Belgiju, Rica je Dugom rekao da odlazi u Belgiju gde će obaviti eztanaziju. Ona je tamo bila dozvoljena. Izuzetno tužna priča”.  

Vaša sećnja, na zlatnu 1970. godinu, verujemo da su lepa.

“Drage uspomene, ali 1970. godina mi nije i najdraža. Tada sam bio povređen, zadnja loža je bila u pitanju, i ne bih igrao da nije domaćin bila Ljubljana. Žeravica je nakon Urugvaja kazao da se reprezentacija mora podmladiti. U Finskoj na EP su bili deveti pa nas je Ranko vratio u nacionalni tim. Ljubljana jeste lepa, ali ne i meni najdraža. Lep gest je napravio Tito koji je poslao avion po nas, dobili smo povelje i satove. Zlatni šafhauzen, sa posvetom ruski Poljot. Dobio sam zlatnu zvezdu za zasluge za narod, najviše civilno priznanje, ali sam je negde izgubio, a sada bih sa ponosom nosio. Ipak, najlpše uspomene nosim iz Južne Amerike jer smo u Brazilu bili drugi 1963. godine. Na nezvaničnom prvenstvu u Čileu bili smo svetski šampioni, ali taj podatak malo koji novinar beleži. Sve reprezentacije su igrale u Čileu, od SAD – a, Rusije, Brazila, a mi smo bili pobednici. U Urugvaju sam izabran za, kako se to sada kaže, MVP igrača šampionata. Slično je bilo u Meksiku, godinu dana kasnije, na OI, pa mi je ta Amerika ostala u lepom sećanju. Po karakteru ljudi, klimi, hrani, jednostavno sve mi je prijalo”.

I Vaši naslednici se bave košarkom.

“Sin je bolje igrao od unuka. Žiga je brzo izrastao, ima 209, pa su ga pozajmili Iliriji. Tamo greše jer igra na poziciji centa, a pošto je vitak ne može da se nosi sa igračima od 120 kilograma. Volim dag a gledam kada igra, ali ne voli puno da trenira. Žiga bi voleo u NBA, ali sa malo truda, aha, ha, ha…”.

Aktuelno pitanje je Luka ili Nikola u NBA ligi.

“Po mom mišljenju Nikola Jokić je korisniji igrač. Luka Dončić je fenomen za sebe, još je dečko. Radostan sam jer sam imao jedan razgovor sa Lukom, pre šest godina. Tada sam mu kazao Luka ti sve znaš, ti se igraj košarke i Luka to radi. Nesreća, naročito u NBA ligi je što se košarka igra sa jednom loptom, a ne dve. Doveli su Irvinga, mnogo zavisi od trenera, ali će teško u razigravanje”.

Više uskoro na portalu Mozzart Sport

Đurđe Mečanin /Mozzart

djurdje.mecanin@mozzartbet.com