Gospođa Radmila kaže da je njeno ime tako obično, a ona tako obična žena, supruga, majka i baka. Iz Čačka je. Prosvetni radnik u penziji, aktivna i u svojoj osmoj deceniji života.
Oseća beskrajnu energiju kojom ju je Bog, darovao. Jer, život se ne zaustavlja kad dobijete bore, kad se vaše telo uspori, kad prestanete da odlazite na posao. Život staje onda kada više nemate motiv, a ona ima bezbroj motiva: supruga sa kojim ima višedecenijski skladan brak, troje dece, deset unučića čije prisustvo je beskrajno veseli, prijatelje koji je podržavaju, generacije učenika koje je učila i naučila lepom i pravilnom izražavanju i ne samo tome, već i onom važnijem: da imaju svoj stav. A to je, priznaćete, jedino što nam danas još ne mogu oduzeti.
Smatra da se bogatstvo meri prema stepenu duhovnog uzrastanja. Uči svakog dana. Sve titule i zvanja kao što su : predsednica Komisije za rodnu ravnopravnost u Skupštini Grada Čačka i odbornik u Skupštini Grada, nisu toliko važne, koliko spoznaja da je najvažnije da svojim godinama udahnemo život i energiju. Njena misija je da ono najbolje u sebi prenese drugima.
Izlaganje prenosimo u celini
Upućujem veliku zahvalnost organizatorima ovog skupa i radost zbog susreta sa vama koji ste došli da pružite bezrezervnu podršku ženama koje su nepravedno zapostavljene i slabo vidljive u ovom sistemu.
Pozdravljam sve drage dame (ovde prisutne kao i one koje danas nisu sa nama) koje su imale sreću da ostare, jer je starost blagoslov.
A pred vama je jedna od 900.000 žena Srbije koja ima više od 65 godina i koja (kao mnoge) odbija da bude „teret“ ove države (kako neko zlonamerno konstatuje) već se svom snagom trudi da bude od koristi zajednici i porodici.
Statistika kaže da će Srbija uskoro biti zemlja starih jer je prosečna starost 43,3 godine. „Starenje je filozofski proces i nije bolest“, kaže prof. dr Igor Pantić. Verujem doktoru Pantiću, jer se uobičajenom pesimističkom stavu o starenju i starosti suprotstavlja misao da se čovekova nemoć može prevazići posedovanjem smisla i lepote življenja (bio-psiho-socijalni koncept starosti, Tanja T. Prodović, Dragana Ignjatović – Ristić, Biljana Prodović).
Starenje jeste prirodan hronološki proces, i o tom pitanju pesnik, pisac, diplomata Jovan Dučić kaže: „Neko ostari kao zlato, a neko kao cipele“. A da li ćemo biti kao zlato ili kao cipele, ipak je do nas.
Pečat mog starenja dali su mladi (jer sam ostarila uz njih). Skoro četiri decenije provedene u obrazovanju daju mi pravo da kažem:
I mladi ljudi ne znaju šta je starost, a stari često zaboravljaju šta je bila mladost (irska poslovica)..
Pitanje za milion dolara je kako mlade ubediti da je starost više stanje uma nego zbir godina, a stare razuveriti i podsetiti da su nekada i sami hodali u cipelama mladosti.
Hteli mi to da priznamo ili ne, i bez obzira na generacijske razlike i podele koje su uvek postojale od kako je sveta i veka, mi ipak živimo zajedno. Doduše sa samo jednom razlikom: mladi su zagledani u budućnost, a stari više okrenuti uspomenama (ali ne treba generalizovati).
Ipak, treba reći i ovo: dodirna tačka ove dve brojne populacije jeste SADAŠNJOST.
Ovaj vek je u znaku mladih, uglavnom u deklarativnom smislu.
Mladi brzo uče, brzo rade, brzo žive. Stari to treba da razumeju, ali oprezno poručuju: „ne brže od života!“
Priznajemo, 16,4 % mladih u Srbiji, prema istraživanjima na lokalu ih nema mnogo, a tamo se odlučuje o njihovom životu. A ako su mladi isključeni iz centra odlučivanja, lokalna zajednica će brzo ostati bez njih (što se nažalost događa). Da li ova zemlja sme da se odrekne svoje budućnosti?
