Na današnji dan pre 139 godina, 25. maja 1882. godine, u Čačku je rođen naš slavni sugrađanin, major Dragutin Gavrliović, ponosni i prkosni branilac Beograda u Prvom svetskom ratu koji je ostavio neizbrisiv trag u sećanju Srba i Srbije. Njegov herojski govor braniocima Beograda generacijama odzvanja u glavama i srcima mnogih naših pokoljenja, kao neiscrpni izvor nadahnuća, ali i kao brana da ne popustimo i pokleknemo pred izazovima koje život neprestano pred nas postavlja.

Pred Drugi svetski rat, tada već pukovnik, Gavrilović je predavao vojnu administraciju na Vojnoj akademiji u Beogradu. General Dušan Simović mu je 27. marta 1941. ponudio čin generala i mesto ministra vojske i mornarice, ali on je to odbio uz obrazloženje da ga predlog ne interesuje i da je on vojnik. Pukovnik Gavrilović je posle kapitulacije u Aprilskom ratu u Sarajevu zarobljen i odveden u koncentracioni logor blizu Nirnberga. Iz zarobljeništva se vratio tek u maju 1945. godine teško bolestan. Umro je 19. jula 1945. godine.

Govor Majora Gavrilovića braniocima Beograda 7. oktobra 1915. godine

„Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!”

S poštovanjem,

Udruženje Čačana u Beogradu