U  Velikoj sali Biblioteke u Čačku predstavljena je monografija o manastiru Svetog Vaznesenja Gospodnjeg pod Ovčarom. Sa blagoslovom Episkopa žičkog Justina, a u organizaciji Udruženja „Irmos“ i Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“, Čačanima je priušteno jedno zaista lepo veče. Voditeljka programa, Ana Ranđić, profesorka književnosti čačanske Gimnazije je kroz uvodnu reč rekla dosta značajnih podataka u vezi sa manastirom koji potiče iz XIV veka ukazujući na njegova brojna stradanja i vaskrsenja, kao i na poslednju obnovu koju je izveo Sveti vladika Nikolaj Velimirović pre 83 godine. U manastiru se čuva čestica moštiju ovog svetitelja koja se kako je voditeljka naglasila„ovih dana kroz knjigu podigla u večnost“. O knjizi su govorili Jelena Kužetić, grafički dizajner iz Beograda, Vladimir Dimitrijević, prof. književnosti i arhimandrit Timotej Milivojević, iguman manastira Vaznesenje.

Nakon svoje prve monografije posvećenu manastiru Pridvorica koja je pre deset godina bila njen  diplomski rad,  Jelena Kužetić je priredila i monografiju manastira Vaznesenje ističući da joj je srce puno što je deo svega toga, jer se iza knjige krije dugogodišnje istraživanje koje je svetlost dana ugledalo u godinama jubileja i to 800 godina autokefalnosti SPC, 495 godina od osnivanja i 450 godina četvorojevanđelja.

Profesor Vladimir Dimitrijević je uspeo da na trenutak publiku vrati u „vreme ono“ kada je duhovnik manastira bio otac Sava Ćirović. Ne štedeći reči, veoma slikovito je dočarao lik oca Save vaznesenjskog, govoreći o  njegovom neumornom fizičkom radu koji je ulagao u manastir, kao i onoj značajnijoj, duhovnoj strani koja se ogledala kroz molitvu i svakodnevno služenje Svete liturgije.

Sadašnji iguman manastira, arhimandrit Timotej Milivojević koji je autor uvodne reči u monografiji, govorio je o ulozi Crkve ne samo kroz istoriju, već i danas. „Crkva se ne meša u politiku, već se samo brine o svom narodu, a narod očekuje da čuje glas svojih pastira“, istakao je otac Timotej. Brojnoj publici je otkrio i zašto je odlučio da u muzičkom delu programa ne bude duhovna muzika, već izvorna, narodna. „Oko manastira se narod oduvek skupljao. Samim tim oko manastira se i igralo i pevalo.  Oko manastira se događalo sve što je od velikog značaja. Zato ni na ovoj promociji nisam hteo da odvajam Crkvu od naroda“, rekao je iguman manastira.

Za muzički deo programa bio je zadužen muzički sastav „Čalgija“ iz Beograda.Tokom večeri su izveli nekoliko izvornih,narodnih pesama iz Srbije, Makedonije i Crne Gore: „Oj devojko“, „Milica jedna u majke“, „Jeleno kerko“, „Simbil cveće“…

Nela Mečanin/Kablarnet.rs