Univerzalni čovek i Hristov plemić, Sveti Sava, išao je ne ispred svog, već izvan svakog vremena. Bio je sin vladara, monah, episkop, hodočasnik, diplomata, administrator, mecena, pisac, tvorac naše samostalne crkve. Bio je i učitelj svoga naroda.
Ipak, najvažnija od svih njegovih dela zabeležena su, kako Sveti vladika Nikolaj reče, neprolaznim slovima u mladim dušama. U njima se i danas ispisuje živa knjiga Savina.
Zato, iako se čini da u ovoj našoj zemlji, kojoj su kroz vekove prekrajane i istorija i geografija, Savin izvor i Savina strana objedinjeni postoje još samo u pesmi Matije Bećkovića, verujem da srpska omladina i ovih dana prohodi Savinim stazama da nanovo užegne sva naša kandila i podseti nas na, po rečima Svetoga vladike Nikolaja,važniji od svih drugih naših zadataka:
„…da se u narodnom umu i srcu obnovi, pojača i što dublje utisne svetli i božanstveni lik Svetitelja Save;
da se Savino mnogostruko delo svestrano prouči i objavi;
da se Savino shvatanje života čovečjeg i shvatanje svih ustanova u narodu – crkve, države, škole, vojske, kulture, porodice, manastira i tako redom, shvatanje svega toga kao jednog živog i harmoničnog organizma narodnog, istakne i naglasi kao pravilno i spasonosno za današnjicu i sutrašnjicu, kao i za ondašnjicu;
da se, kroz prizmu večnih vrednosti, kojih se Sveti Sava držao, osvetle i procene naše vremene zemaljske vrednosti, drugim rečima, da se na Savinim merilima Carstva Nebeskoga izmere sve vrednosti našeg carstva zemaljskog;
da se, oživljenjem uspomene na Svetoga Savu, oživi vera svetosavska, očisti moral, umnoži pravda, utvrdi poštenje, ukrepi porodični život, prosveti prosveta, oduhovi crkva, oplemeni knjiga i unese više stida u reč i delo, u film i bioskop;
da se, u prisustvu duha Svetoga Save, stavimo u prisustvo sve svoje prošlosti, prisvojimo i prigrlimo vrline otaca naših i svih prošlih pokoljenja;
da se, približenjem Svetome Savi, sve više približimo Gospodu Bogu, kroz koga živimo i krećemo se i jesmo i da se duhom Savinim zapojena inteligencija naroda sa narodom duhovno zbliži i ujedini što je neophodno potrebno u ovo razriveno i smućeno vreme…
Najzad, da svi jednodušno, ko neka siročad u ovom vremenu, umolimo svoga najvećeg molitvenika da se on zastupi za nas pred živim i večnim Gospodom, kako bi, milošću njegovom, naša narodna lađa srećno prebrodila sve preteće bure…“
Ana Ranđić, prof. srpskog jezika i književnosti

На Савиној стази

Универзални човек и Христов племић, Свети Сава, ишао је не испред свог, већ изван сваког времена. Био је син владара, монах, епископ, ходочасник, дипломата, администратор, мецена, писац, творац наше самосталне цркве. Био је и учитељ свога народа.

Ипак, најважнија од свих његових дела забележена су, како Свети владика Николај рече, непролазним словима у младим душама. У њима се и данас исписује жива књига Савина.

Зато, иако се чини да у овој нашој земљи, којој су кроз векове прекрајане и историја и географија, Савин извор и Савина страна обједињени постоје још само у песми Матије Бећковића, верујем да српска омладина и ових дана проходи Савиним стазама да наново ужегне сва наша кандила и подсети нас на, по речима Светога владике Николаја,важнији од свих других наших задатака:

„…да се у народном уму и срцу обнови, појача и што дубље утисне светли и божанствени лик Светитеља Саве;

да се Савино многоструко дело свестрано проучи и објави;

да се Савино схватање живота човечјег и схватање свих установа у народу – цркве, државе, школе, војске, културе, породице, манастира и тако редом, схватање свега тога као једног живог и хармоничног организма народног, истакне и нагласи као правилно и спасоносно за данашњицу и сутрашњицу, као и за ондашњицу;

да се, кроз призму вечних вредности, којих се Свети Сава држао, осветле и процене наше времене земаљске вредности, другим речима, да се на Савиним мерилима Царства Небескога измере све вредности нашег царства земаљског;

да се, оживљењем успомене на Светога Саву, оживи вера светосавска, очисти морал, умножи правда, утврди поштење, укрепи породични живот, просвети просвета, одухови црква, оплемени књига и унесе више стида у реч и дело, у филм и биоскоп;

да се, у присуству духа Светога Саве, ставимо у присуство све своје прошлости, присвојимо и пригрлимо врлине отаца наших и свих прошлих покољења;

да се, приближењем Светоме Сави, све више приближимо Господу Богу, кроз кога живимо и крећемо се и јесмо и да се духом Савиним запојена интелигенција народа са народом духовно зближи и уједини, што је неопходно потребно у ово разривено и смућено време…

Најзад, да сви једнодушно, ко нека сирочад у овом времену, умолимо свога највећег молитвеника да се он заступи за нас пред живим и вечним Господом, како би, милошћу његовом, наша народна лађа срећно пребродила све претеће буре…“

Ана Ранђић, проф. српског језика и књижевности

                                                                                    GNV GRADNJA