Rođen je na Blagovesti 7. aprila 1937. godine, u selu Bjeluši kod Arilja. Iako je rođen u okolini Arilja detinjstvo i mladost proveo u čačanskom kraju. Osnovnu školu završio je u Slatini kod Čačka, a Gimnaziju u Čačku. Studirao je na Pravnom, a diplomirao na Odseku za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filološkom fakultetu. Prvu zbirku pesama, Moć govora, Branislav Petrović objavio je 1961. godine, a kao značajan datum u istoriju srpske poezije upisan je izlazak iz štampe svake od njegovih narednih knjiga: Gradilište (1964), O prokleta da si ulico Rige od Fere (1971), Predosećanje budućnosti (1973), Tragom prah (1976), Sve samlji (1977), zbirke poezije za decu Da vidiš čuda (1990), kao i knjige eseja Kvadratura kruga (1999). Posthumno je, 2004. godine, objavljena Petrovićeva pesnička zbirka Žeževasion, a naredne godine i knjiga kratke humoristične proze Žanka, namenjena najmlađim čitaocima. Za pesnikovog života, publikovani su izbori poezije: Odbrana sveta (1980), Izabrane pesme (1986), Moć i prah (1992). Među brojnim izdanjima Petrovićeve poezije, najznačajnije su dvotomne Sabrane pesme, koje je objavila Izdavačka kuća The English Book 2012. godine. Branislav Petrović se bavio književnošću za decu, književnom kritikom, publicistikom i esejistikom. Za književni rad dobio je najznačajnije nagrade i brojna priznanja. Prvi je dobitnik Disove nagrade, koja je 1999. godine ustanovljena umesto dotadašnjeg priznanja Plaketa sa Disovim likom. Umro je 25. septembra 2002. godine u Beogradu.

KUD MINU ZVEZDA

Kud minu zvezda, signal večne tmine,
zvezda što se rađa kad čovek premine?
Prostori strašni i ponori sivi,
odajte tajnu zašto čovek živi.
Il munja što se s ludim gromom svađa,
zna zašto se čovek na tom svetu rađa?
A već kad je jednom tako divno rođen,
šta mu bi da ode, žiznji oslobođen!
Na putu kroz Večnost, ko zna šta sve čeka,
nevičnog Beskraju sirotog čoveka