Odrastao je pored igrališta FK Sloboda, u koloniji. Veliki fudbal počeo je da igra sa šest, sedam, godina, a deset godina kasnije i mali, što na igralištu Slobode što na atletskoj stazi.

Neki fudbalski treneri primetili su da Neno Pantović ima dara za fudbal pa se prvo pitanje odnosilo zbog čega Neno nije postao profesionalni fudbaler?

„Mislim da sam imao 15 godina i da smo na Sokolani igrali mali fudbal. Pored Sokolane prolazio je trener Borca Mihailo Kolarević, zastao je, a onda i odgledao ceo meč. Igrao sam sa starijim momcima. Znao sam da je ostao zbog mene, prišao mi je i pitao: „Da li me poznaješ“? Bio sam zbunjen i odgovorio negativno mada sam znao da je Kolar. Pitao me je da dođem i treniram u Borcu. Sledećeg ponedeljka sam otišao na trening, trenirao 20 dana i prekinuo. Bio sam stidljiv, a trenirao sam i sa starijim igračima, oko tri godine, i nisam ih poznavao. Bili su, mislim, Veljko, Trnavac iz Ljubića, Vranić…Zvao me je Kolar, više puta, da se vratim i nastavim sa treninzima, ali i moji drugari nisu bili zainteresovani za fudbal“, seća se Neno Pantović.

Smatrate da niste pogrešili?

„Tadašnji igrači su od Borca dobili stan, posao, igrali su za platu, a kada okončaju karijeru bili su u finansijskom problemu. Kada okončaš karijeru morao si da radiš nešto drugo. Jedino su Ostoja, Dule, Kolar, Ćuka bili treneri…Bilo je fenomenalnih igrača koji nisu napravili ništa na materijalnoj strani. Sada je totalno drugo vreme, igrači, kroz karijeru, zarađuju ozbiljan novac. Iz ove pesperktive žao mi što nisam profesionalno igrao fudbal, a sa druge i nije“.

Poznati ste čačanski ugostitelj?

„Sa 26 godina otvorio sam kafić Kamel (1985). Pre Kamela otvoreni su Sendi, Čarli, Asteriks…Znao sam da će otvaranje Kamela biti pogodak jer je ceo grad dolazio u ta dva lokala. Kada se otvorila gradska rupa Devčo je prešao u rupu i ubeđen sam da je bio jedan od najboljih kafedžija. Devčo je imao vremena za sve goste, bio je pristupačan i elokventan…I mi smo prešli u gradsku rupu, bili smo, kao konkurencija, ali smo uvek bili dobri i sada mi je drago kada ga vidim“.

U tvojim kafićima uvek su sedeli i fudbaleri?

„Pošto sam mnogo voleo fudbal, igrao sa njima…Sa Rakijem, Ćirkom, Prikom, Tokom, Maketom, Gačom, Hrgovanom…Nisu izlazili iz mog kafića, ali ni iz kuće. Ili smo igrali fudbal ili remi. Poznavao sam ceo grad, dosta ekipa, ali to sportsko okruženje mi je najviše prijalo. Odgledao sam na stotine Borčevih treninga, a poraze i pobede sam doživljavao teže i lepše od samih igrača. U Canovo vreme, svi su, Čakar, Anić, Simić… ali svi su sedeli kod mene. Preskočio sam, Božeca, Mareca, Šula, Marka kome je Šćepović slomio nogu pa nije prešao u Zvezdu “.

Glavno pitanje ili pitanja odnosiće se na mali fudbal jer kako i piše u naslovu Neno je, po rečima mnogih, Zvanični kralj malog fudbala u Čačku.. Nastaviće se…

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

Neno Pantović, poznat kao “Zvanični kralj malog fudbala”, odrastao je uz fudbal, igrajući od malih nogu na terenima FK Sloboda i atletskoj stazi. Uprkos talentu, nije postao profesionalni fudbaler zbog stidljivosti i nedostatka interesovanja drugara, ali nije zažalio jer je svesno birao stabilniji put. Kasnije je postao ugledan ugostitelj u Čačku i otvorio kafić “Kamel” koji je privlačio mnoštvo fudbalera i građana.

– Neno Pantović je od malih nogu igrao veliki i mali fudbal, ali nije postao profesionalac.

– Nije požalio zbog odluke jer tadašnji fudbaleri nisu ostvarivali materijalnu sigurnost.

– Postao je uspešan ugostitelj, otvorivši kafić “Kamel” 1985. godine.

– Njegovo okruženje sačinjavali su mnogi fudbaleri i sportski entuzijasti.

– Poznat je kao “Zvanični kralj malog fudbala” u Čačku.