Prvak je Drame u Narodnom pozorištu. Igrao je na scenama matičnog pozorišta, BDP – a, JDP – a, u Ateljeu 212, Zvezdara teatru…Ostvario je mnogobrojne uloge u televizijskim serijama poput “Gore, dole”, “Miris kiše na Balkanu”, “Santa Marija della Salute”, “Senke nad Balkanom”, “Žigosani u reketu”, “Pet”, “Državni službenik”, “Koža”, “Vreme zla”…filmovima kao što su “Tito i ja”, “Bićemo prvaci sveta”, “Ime, Dobrica, prezime nepoznato”, “Ruski konzul”,“Strahinja Banović”, “Budi Bog s nama”, “Heroji Halijarda”, …Teško je pobrojati sve nagrade Nebojše Dugalića od “Zlatnog viteza”, “Nagrade Zorana Radmilovića”, “Nagrade Miloša Žutića”, “Vitez Srbije”…

Sinoć je održan muzičko – poetski kabare pod nazivom „Da, to su bili dani“. Po drugi put u Čačku, sada u Disovom amfiteatru kraj Morave koji je primio veliki broj Čačana. Vokalno – instrumentalna četvorka u sastavu Nina Ćosić, Nebojša Dugalić, Boris Pingović i Vojislav Savić učinili su još jedno veče nezaboravnim. Publika je burnim aplauzima nagradila svaku numeru ili pesmu.

Kombinacijom muzike, poezije, aforizama i anegdota zaista su oduševili prisutnu publiku. Na jedan lagan, radostan, humorističan način evocirali su uspomene na neke bolje dane. Sve je bilo pažljivo uklopljeno uz stihove Laze Kostića, Vitomira Nikolića, Ljubomira Simovića, Brane Petrovića i Vladislava Petkovića Dis– a, kao i uz duhovite pesme autora Borisa Pingovića.

Na kraju, Nebojša Dugalić je prisutnima izveo pesmu „Zajdi, zajdi“ na starom, muzičkom instrumentu, okarini pa je smogao snage, da kao pravi profesionalac, izađe u susret svim fanovima, novinarima pa i nama.

Evo malog razgovora sa velikim umetnikom Nebojšom Dugalićem.

Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i solidaran?

“U svako vreme je važno biti human i čovek šta god da radi mora da bude plemenit. Sve je ptanje dospevanja do čoveka, da li kroz umetnost, duhovnost, kroz razna činjenja…Humanost je osnovna delatnost čoveka, ako nije takav, onda nije čovek”, smatra naš sagovornik popularni glumac Nebojša Dugalić.

Da li nas tempo života primorava da gledamo samo na sebe i svoje interese?

“Tempo života nam ne ide na ruku. Sprečava čoveka da brine o drugima jer se više zagleda u sebe. Međutim, to ne može da bude izgovor. Moramo se naučiti da imamo odnos prema drugima, moramo negovati odnos prema ljudima, a humanost postaje prirodna posledica”.

Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka…?

“U eri ovih tehnologija zgodan način da se ljudi uključe u neku akciju je da pošalju humanitarni SMS. Telefoni su nam dostupni, a dobro je jer možeš da pružiš pomoć, a da to niko ne zna. Da ostane u tajnosti i sam sa Bogom podeli, tu skromnu pomoć. Kada puno ljudi pruži tu malu pomoć na kraju se dođe do rezultata”.

Da li kulturni, sportski, prosvetni, novinarski… poslenici imaju posebnu odgovornost u podizanju svesti o potrebi za dobrotvornim radom?

“Bilo bi najbolje da živimo tako da ne postoji potreba da bilo ko apeluje da neko postane plemenit. Svako sa svog mesta mora da se trudi i svako sa svoje pozicije da pokreće ljude”.

Trenutno, jako je aktuelno pitanje rudarenja litijuma. Da li ste zabrinuti?

“Prirodno je da čovek brine kakvu će budućnost ostaviti deci. Da li ćemo biti odgovorni, da li će nas buduće generacije, unuka i praunuka, proklinjati zbog toga što nešto nismo uradili na vreme. Generalno, čovek mora da ima odnos prema sredini u kojoj živi, to je Božji dar. Ako upotrebljava ono što je Bogom darovano to ne sme da radi na način koji ugrožava bilo koga. Naročito ako postoji opasnost da se trajno zatruju prirodna dobra i da se na nekim mestima onemogući život. Potrebno je biti budan i za tu vrstu svesti jer ukoliko ne budemo imali gde da živimo i postojimo sva druga pitanja postaju nebitna i drugorazredna”.

Vaš sin je dobio značajno priznanje?

“I on se bavi muzikom, ali je na svu sreću mnogo bolji od mene. Studira u Salzburgu, na Mocartemu, putuje po svetu, ima koncerte, nastupe, takmičenja…Drago mi je da je ispunjen, da tu pronalazi neki svoj smisao, da vidi svoj duhovni i unutrašnji napredak”.

Vas smatraju za jednog od naših najboljih glumaca?

“Svi se mi trudimo, a nekom se posreći, manje ili više. Važno je pružiti maksimum, nije bitno ko je najbolji. Ne postoje objektivna merila i sve zavisi od truda, talenta, okolnosti i kad se sklope stvari dese se neki lepi dometi”.

Današnja deca slušaju razne stvari, da ne nabrajam. Šta nam se tačno dešava?

“Sve su to produkti jednog vremena koje je iznedrilo to što je iznedrilo. Više imam problem kada se ljudi pojedinačno ne osećaju odgovornim kakvo smo vreme stvorili. Ispada da tamo neki ljudi rade nešto strašno, a mi smo kao sjajni. Svi smo odgovorni za sve što nije dobro i imamo određeni deo odgovornosti. Jedini način da se, uslovno rečeno, borimo protiv toga je da ponudimo nešto drugo. Ako znamo bolje hajde da to uradimo. Kada sam odrastao postojala je muzička, pozorišna, filmska scena koja je nudila raznovrstan sadržaj. Kada imate vreme koje afirmiše kvalitet to vreme će ličiti na to. Ako imate ovakvo vreme imamo to što imamo. Na nama je da učinimo maksimum”.

Čemu možemo da se nadamo, sa Vaše strane, u narednom periodu. Gde Vas gledamo?

“Poslednje što sam snimao je serija Tvrđava,ali biće još puno, nadam se, lepih stvari”, zaključio je Nebojša Dugalić.  

Đurđe M.