KulturaPravoslavlje

Održano predavanje „Hilandarski putopisi“

Predavanje i film Gorana Vukčevića

912pregleda

Sveti vladika Nikolaj Velimirović je zapisao da je Sveta Gora carstvo bez krune, država bez vojske, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, bogatstvo bez novca i zemlja bez žena.

Zahvaljujući Goranu Vukčeviću i njegovim „Hilandarskim putopisima“, predavanju koje je održao u velikoj sali Doma kulture u Čačku, prisutni su mogli na dva sata da se otisnu na jednu ovakvu Svetu Goru. Svi, bez izuzetka: I oni koji su u Bgorodičinom vrtu već bili, a i oni koji nisu bili, ali imaju želju da odu, kao i oni koji zasigurno ne mogu otići. Veče u kom se duh Svete Gore osećao u vazduhu, započeto je troparom Vaskrsa na grčkom jeziku „Hristos Anesti…“, u izvođenju Nataše Dragović i Vesne Đunović iz čačanskog hora Slovo ljubve. Voditeljka programa, Verica Kovačević upoznala je publiku sa radom i delom Gorana Vukčevića, čovekom koji je blizu tri stotine puta posetio Svetu Goru i manastir Hilandar i deset puta bio na vrhu Atosa. Goran je filmski i televizijski reditelj iz Novog Sada, a Čačak i Čačani su mu u srcu, kako zbog igumana Hilandara Metodija Markovića, tako i zbog Milivoja Ranđića, direktora Zadužbine Svetog manastira Hilandara u Beogradu i blaženopočivšeg, oca Vasilija Hilandarca,  koji je takođe rodom iz sela u blizini Čačka.

„Zaista, nikada nemam tremu kada držim neko predavanje, ali ovoga puta trema je prisutna jer sam u Čačku, a smatram da je Čačak grad koji je iznedrio izuzetne ličnosti. Mnogo sjajnih ljudi i događaja poteklo je baš odavde“, istakao je Goran.

U njegovom filmu „Pričešće na Atosu“, publika je mogla da kroz hodočašće učenika Vojne gimnazije u Beogradu i pitomaca Vojne akademije zaplovi od Uranopolisa do luke Jovanjica na Svetoj Gori, a odatle do manastira Hilandar, a sve uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha Pavla i mitropolita crnogorsko-primorskog, Amfilohija. Film je nastao pre više od petnaest godina i to je bila izuzetna radost za hilandarske monahe koji su u svom domu ugostili buduće branioce srpske zemlje.

Nakon upoznavanja sa manastirom Hilandar, krštenja četvorice vojnih gimnazijalaca, u filmu je prikazano uspinjane na sam vrh Atosa sve do krsta Svetog Atanasija Atonskog. U ranim jutarnjim satima usledila je Sveta liturgija u crkvi Preobraženja koju je služio jeromonah Metodije, pričestivši učenike i njihove starešine. Za sve njih to je bio doživljaj za pamćenje. Odatle je usledio povratak kući, a svi oni su uočili da sa Svete Gore odlaze kao sasvim drugačiji ljudi.

Posle filma, kroz veoma nadahnuto predavanje Gorana Vukčevića, upoznali smo se sa životom svetogorskih monaha, posebno bratstva manastira Hilndar. Sa punim poverenjem smo se prepustili da nas odvede do najskrovitijih kutaka manastira, do crkve, riznice, kosturnice, pekare, trpezarije. Prvi put Goran je posetio Svetu Goru pre više od trideset godina. Imao je čast i blagoslov da upozna tadašnjeg hilandarskog igumana Pajsija, koji je po obnavljanju opštežića bio najmlađi iguman Hilandara, poznavao je i igumana Mojsija (obojica blaženopočivši), a danas je veliki prijatelj igumana Metodija.

„Sveta Gora sa svojim manastirima, prevashodno sa našim Hilandarom je mesto gde punim baterije. Dolazeći kući, odatle ponesem pune šake blagodati, koje na žalost usput „isprosipam“, ali uvek mi u šakama ostanu kapljice koje me „drže“ do sledećeg odlaska. Sve nevolje ovog sveta počivaju na našem sopstvenom egoizmu. Život monaha je tako jednostavan i prost, bez filozofiranja i prosipanja pameti. Reči štedljivo koriste, a sa njima je i ćutanje neverovatno lepo. Dovoljno je samo ih posmatrati kako hodaju, obavljaju poslušanja, mole se. Svuda je prisutno njihovo smirenje. Kada sam kao dvadesettrogodišnji mladić koji je zbog neprijatnosti doživljenih na poslu koji obavljam otišao u Grčku na odmor, nisam ni slutio da ću vrlo brzo stići do Svete Gore. U to vreme nisam bio ni kršten. Na Svetoj Gori sam saznao da se ništa u životu ne događa bez promisli Božije. Eto, i taj moj neuspeh i umor me odveo na pravo mesto. Da nije toga bilo, možda nikada ne bih spoznao Boga. Njemu i Presvetoj Bogorodici se samo treba prepustiti sa punim poverenjem, jer će oni naš život usmeriti u pravom smeru“,kazao je Vukčević.

Nela Mečanin

Foto: Aleksandra Mišić

Ostavite komentar