Društvo

Otpadne gume – ekološki izazov za Srbiju

589pregleda

Ne postoji precizan podatak o količini automobilskih guma koje se trenutno nalaze na smetlištima, zelenim površinama, u koritima reka, pored puteva, privatnim posedima u šumama i u blizini industrijskih zona.  Požari koji izbijaju na ovakvim mestima mogu da traju danima a  dim koji tom prilikom nastaje sadrži toksične materije koje predstavljaju opasne zagađivače vazduha. Otrovne hemikalije nalaze se i u uljastoj tečnosti, ostatku sagorevanja, koja može da kontaminira zemlju i vodu.Gašenje požara konvencionalnim metodama obično su neuspešni i dodatno zagađuju okolinu. Druga opasnost koja preti od nagomilanih automobilski guma je širenje zaraznih bolesti. Unutrašnjost guma u kojoj se zadržava voda predstavlja pogodnu sredinu za razmnožavanje komaraca pa se u blizini deponija često registruje povećan broj obolelih od bolesti koje prenose ovi insekti.

U Srbiji novostvorene količine gumenog otpada dostigle su cifru od 26.000 tona godišnje. Gume za putnička i teretna vozila predstavqaju 85% ukupnog gumenog otpada.Postavlja se pitanje kako smanjiti veliku količinu starih pneumatika kao posledicu dugoročne akumulacije i  koji je način ekološki najprihvatljiviji. Za razgradnji jedne automobilske gume potrebno je 150 godina. Zato, ako još danas ne pružimo odgovor na ovaj ekološki izazov, generacijama koje dolaze ostavicemo nerešiv zadatak.

Spaljivanje ili reciklaža

Naš zakon poznaje dva rešenja za uklanjanje starih guma sa deponija: reciklažu i spaljivanje.

Organizovanim i legalnim sakupljanjem i spaljivanjem gumenog otpada bave se cementare koje ga koriste  kao energent (insineracija). Jedna tona starih pneumatika ima istu kalorijsku vrednost kao tona uglja a da bi ih cementare mogle koristiti kao alternativno gorivo moraju dobiti saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ugraditi filtere za prečišćavanje i postaviti merne stanice za kontrolu vazduha. Ovo je lošija solucija uklanjanja starih guma.

Reciklaža gumenog otpada je neuporedivo bolja opcija jer je u potpunosti ekološki proces, nema nikakvog stetnog uticaja na okolinu niti se stvara bilo kakva otpadna supstanca.U tom procesu dobija se 60% gumenog granulata,35% čelične žice i 5% platna.Svaka od ovih komponenti je upotrebljiva i predstavlja vrednu sirovinu u daljem proizvodnom procesu. Tako, na primer, granulat dobijen reciklažom guma ima širok spektar primene u saobraćaju, gradjevinarstvu, poljoprivredi, domaćinstvu… U putnoj industriji se koristi kao dodatak asfaltu u izradi puteva, za proizvodnju putne galanterije (saobracajne barijere, ivičnjake, pružne prelaze) i auto-delova. U gradjevinarstvu se od gumenog granulata prave obloge za izolaciju krovova, zvučne barijere, vodootporne membrane, porozna bitumen veziva, gumene cevi. Primenjuje se u izradi podloga za sportske terene, štale, bazene, dečija igrališta i šetališta. Finalni proizvodi koriste se u domaćinstvu kao gume za kolica, žardinjere, podne obloge…

U Srbiji se godišnje reciklira oko 36.000 tona pneumatika. .Zbog značaja ove delatnosti cirkularne ekonomije, kompanije koje se bave prikupljanjem i reciklažom guma osnovale su Evropsku asocijaciju za reciklažu gume

Reciklaza je najmladja industrijska grana u Srbiji i u njoj je zaposleno više od 6000 ljudi. Od tog broja je oko 5000 socijalno ugroženih, koji su prvu u lancu cirkularne ekonomije.Najznačajnije kompanije koje posluju u oblasti sakupljanja i reciklaže otpada na teritoriji Republike Srbije osnovale su 2013. godine Udruženje reciklera Srbije, sa ciljem da ovu prespektivnu industrijsku granu još više ojačaju i “da se kroz zajedničke aktivnosti zaštite interesi reciklera i sakupljača, promovišu načela zaštite životne sredine ali i da se kroz partnerski dijalog sa Vladom Srbije nastavi razvoj reciklažne industrije”.

Protektiranje (obnavljanje) autoguma 

U skladu sa zelenom ekonomijom jedan od načina da se smanji količina otpadnih autoguma, a istovremeno i zaradi novac je regeneracija i ponovna upotreba autoguma. Obnavljanje ili protektiranje guma je tehnologija kojom se stare gume čine ponovo upotrebljivim putem zamene istrošenog i oštećenog gazećeg sloja novim. To je ekološki proces kojim se  smanjuje broj guma u upotrebi čime se štede prirodni resursi, smanjuje se emisija ugljen -dioksida ali i veličina autootpada. Budući da je protektiranje proces koji doprinosi ekologiji, kompanije koje se bave proizvodnjom protektiranih guma mogu konkurisati kod države za podsticajna sredstva. Međutim, zainteresovani za ovu oblast naglašavaju da je neophodno urediti i unaprediti pravnu regulativu u ovoj oblasti. Polovne gume koje se u Srbiji koriste kao sirovina nabavljaju se iz domaćih resursa ali i iz uvoza koji je dozvoljen samo u svrhu protektiranja.

 Earthship ili kuće od automobilskih guma

 Odbačene automobilske gume koriste se i za izgradnju posebnog tipa ekoloških objekata “earthship” metodom. Reč je o principu održivog dizajna u okviru koga se koriste prirodni, otpadni i reciklirani materijali. Automobilske gume koriste se kao kalupi koji se pune nabijenom zemljom i zatim slažu poput opeka.Na taj način dobijaju se debeli spoljašnji zidovi koji prirodno regulišu unutrašnju temperaturu za vreme toplih I hladnih dana. Ovakvi objekti potpuno su autonomni jer se oslanjaju  na prirodne izvore energije, nezavisni su od elektrodistributivne i javne komunalne mreže. Dodatne prednosti zidova od automobilskih guma su velika nosivost,otpornost na vatru,vetar i buku, ekonomski su prihvatljivi i laki za gradnju čak i laicima, koji nemaju iskustva u zidanju.

Tvorac “earthship” metode u izgradnji ekoloških kuća je Majkl Rejnolds, koji je sedamdesetih godina prošlog veka osnovao kompaniju za projektovanje i izgradnju objekata u skladu sa principima održive arhitekture. Ovaj tip gradnje, koji se u svetu primenjuje više od četiri decenije, dobio je sledbenike i u našoj zemlji.

 Nedaleko od Gornjeg Milanovca, u selu Brusnica, izgradjena je prva kuća od auto-guma u Srbiji. Vlasnici su dvoje umetnika iz Beograda, Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović. Oni su i osnivači nevladine organizacije čiji je cilj edukacija i realizacija projekata iz oblasti održive gradnje.

Iz serijala “EKO PUTOKAZ”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.

 

 

 

 

 

.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar